ГРУПА од шест албанских дечака која је већ била поред пута, засула нас је каменицама и леденим грудвама на излазу из јужног дела Косовске Митровице према Србици. Од јачине удараца, поломљена је шофершајбна, али се нисам усудио да станем, бојећи се озбиљнијег напада.

Овим речима Станимир Вечевић, возач тзв. хуманитарног аутобуса који три пута недељно превози Србе из Велике Хоче и Ораховца до Косовске Митровице, описује инцидент који се догодио у среду по подоне. Иако каже да су се путници узнемирили, Вечевић каже и да је у протеклих петнаестак година колико вози овај аутобус доживљавао многобројне непријатности и нападе на које је већ, како истиче – огуглао.

– Ни сам не знам колико пута сам доживео каменовање на путу од Велике Хоче и Ораховца до Митровице и назад. Али, срећом, некако сам успевао да избегнем озбиљније последице по себе и путнике – говори овај времешни човек, који иако све делује јако озбиљно, разговору додаје шаљиви тон. – Некада ми дође да и сам изађем из аутобуса и узвратим каменицама на нападаче, али знам да су путници у возилу.

Станимир, кога у Великој Хочи и Ораховцу познају под надимком Миле, додаје да му је и од каменица некада теже пада давање изјава косовској полицији, што је био случај и са последњим инцидентом.

– Као по правилу, на лице места дође једна, потом друга, па трећа а некада и четврта полицијска патрола. И сви ме они испитују као да сам ја проузроковао инцидент, а не да сам жртва напада. Тако је било и пре неколико дана. Пошто сам наставио да возим са поломљеном шофершајбном, стао сам тек када смо наишли на прву полицијску патролу. После њих о томе шта се догодило, испитивало ме је још неколико полицијских службеника, који су пристигли са још три возила, тако да смо се на месту недалеко од Србице задржали готово два сата, иако читава вожења на релацији Велика Хоча – Ораховац – Косовска Митровица траје око два и по сата – каже Станимир Вечевић, познатији под надимком Миле.


ХУМАНИТАРНИ АУТОБУС

АУТОБУС уведен због недостатка другог превоза из Ораховца и Велике Хоче до Косовске Митровице, саобраћа три пута недељно: понедељком, средом и петком, каже Оливера Радић, професорка и новинар из Ораховца. Она додаје да житељи те две метохијске енклаве најчешће одлазе до лекара, или да регулишу неопходну папирологију, као и да купе намирнице. Овим аутобусима, које путници не плаћају, каже, често путују и студенти који студирају у Митровици.