Вера је основа свих добара (благодати)

Према учењу наше Цркве, вера је основа свих добара (благодати), како у овдашњем животу тако и за стицање добара (благодати) у будућој бесконачној вечности. Господ нас је научио: Који узвјерује и крсти се, биће спашен; а ко не вјерује осудиће се (Мар.16,16). Изговарајући Символ вере, исповедамо да верујемо у васкрсење мртвих и у живот вечни, будући… Ко не верује у вечни живот, уопште не може бити верник и никада нема мира; вера пак и у великим невољама, јадима и болестима пружа болнима утеху; вера нас учвршћује у Промисли Божијој да без Његове воље и влас са наше главе неће нестати и да се свакојаки јади и болести припуштају на нас према непознатим нам промислима Божијим, а на нашу корист, што ми умом не можемо докучити но само вером снажимо се… И у вашем болесном стању ваља да се снажите вером и надом у будући живот, тим више што вам је то осећање већ познато. Доживели сте га имајући потпору у свом духовнику; сећајте се тога и приклањајте се ризницама вере и свим срцем одбацујте разум, који вас наводи да сумњате у будући живот. Учење Спаситеља и светих Апостола укрепљује нас да не сумњамо у васкрсење мртвих и живот будући. Веома ми је жао што немате човека који би вас крепио у веровању без сумњања, штавише, можда се састајете с онима који вери противурече; па како да се у вери укрепите? И како да се препустите вољи Божијој ако немате боље наде но што је овај живот? Када пати тело, страда и душа; а ако би душа била укрепљена вером онда би и тело могло добити укрепљење уз спокојство духа; узмућен пак дух има утицаја и на телесни састав и погоршава болест.
Ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверјем (или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали, јер Свето Писмо каже:“ С преподобним ћеш преподобан бити… и с непослушним ћеш се развратити“.

Вера има пуно ступњева

Верујућима је дато да згазе аспиду и аждају и да пригњече лава и змију, то јест ђавола и његову силу; да савлађују страсти и грехе дато је свима па и верујућима; а вера има много ступњева. Који су у њој достигли савршенство могу и мртве да васкрсну, и т.д. Али ми, спознајући своју немоћ, у сваком случају треба да тражимо помоћ од Бога а не да се ослањамо на себе, као да сами ишта можемо учинити.

Који верује, покорава се вољи Божијој и подноси све

Вера има моћ да ти дарује смирење; због вере је и Авраам похваљен; после толиких обећања о семену његовом захтева Господ да принесе Исака Њему као жртву – и како је било очинском срцу, уз то имајући само њега јединца! Али вера је надвладала љубав према сину покорношћу вољи Божијој, а какав је крај – знају сви. Нека би дао Господ да нађете смирење у вери и покорности Божијој вољи.

ВЕРА И РАЗУМ

Вера доноси смирење, а разум наводи на сумњу

… На твоје писмо о помислима које те муче, поновићу да оне не долазе споља него изнутра. Вера се залаже за свако добро, а неверовање обрнуто; и разум је супротан вери ако га следимо и напуштамо веру; вера умирује а разум доводи до сумњања. Веома је узвишено, али треба казати: у Јеванђеоској причи видимо шта је речено о Господу нашем Исусу Христу, када је дошао из Капернаума у Своју постојбину: и не створи ондје чудеса многијех за невјерство њихово (и не могаде ту ни једино чудо створити услед њиховог неверовања) (Мат.13,58) – не да није могао већ је неверовање било узрок. И св. апостол Петар, с вером ступивши на море, иђаше по води, а посумњавши поче се топити (Мат.14,29,30).

ВЕРА И ДОБРА ДЕЛА

Пишете да су, према речима св. Апостола, вера и сва доброчинства дар Божији и плодови Светога Духа, те се и ослањате на ово као да његово остварење не зависи од вас; прочитајте поводом тога тумачење св. Јована Златоустог: вера јесте дар Божији, који нам је дариван Његовим доласком, али нам није одузета слободна воља. Он одмиче то од нас да се не бисмо хвалили собом него да бисмо рекли: Божји дар. Не од дјела, да се нико не похвали (Еф. 2, 8,9) а даље каже: саздани у Христу Исусу за дјела добра, која Бог напријед приправи да у њима ходимо (Еф. 2,10). Дао нам је у дужност не само веру но и дела; имајући за основу дар Божији и веру не можемо се хвалити ни њоме ни вршењем добрих дела, јер претходно имамо благослов и благодат Божију, кроз савест нашу која нас призива на добро, и тек када се слободна воља приклони добром, тек онда благодат помаже, зато што и да хоћете и да учините долази од Бога (Филиб.2,13). Када нас Бог преко савести призива на добро а наша слободна воља се томе опире, онда Бог, не присиљавајући нас, допушта да се наша воља испуни, услед чега се ум наш помрачује, самовоља се исцрпљује и ми чинимо неваљалства: и као што не мораху да познаду Бога, препусти Бог да чине што не ваља (Рим.1, 28). А плодови пак Духа Светога дарују се тек онима који се труде да испуне заповести Христове.

Извор: књига: Свети Макарије Оптински – Речник спасења