Александре Вучићу,
До сада си небројено пута дао разлога да ти коначно и из Црне Горе стигне писмо због твоје раскошне сервилности, безкичмењаштва и нескривене ропске свијести коју демонстрираш пред својим западним газдама али и шефовима које имаш у региону.
Непосредни повод за ово писмо је твоја захуктала квазипатриотска и до бола покварена игра по шинама од јуче. Прво си композицију под називом „Косово је Србија“ као прави отправник возова послао из Београда према Косову и Метохији, затим си умјесто шефа жељезничке станице исти воз зауставио надомак његовог одредишта и на крају, у маниру пружног скретничара, поносно га усмјерио назад према Београду, у ком столујеш попут западно-европских властодржаца из Средњег вијека.
Жалосна је чињеница Александре, да је тебе, као и неколицину твојих претходника, уопште и запала прилика да буде(ш)те наследни(к)ци на српском премијерском мјесту једног Матеје Ненадовића, Карађорђа Петровића, Илије Гарашанина, Јована Ристића, Николе Пашића или, мени омиљеног, Љубомира Стојановића.
Твоја новинарска машинерија поново удружено покушава да спинује и лаже медијски дрогирану српску јавност (не само у Србији) и овај нови српски пораз и бруку, коју си нам приредио са возом, покушава да представи као твоју побједу. Нажалост, сваки пут до сада, твоја лична ријалити медијска композиција у чијој локомотиви на мјесту машиновође сједиш лично ти, успјела је хистеричном пропагандном вриском да нас извара, а да народ уопште и не примјећује да нас ти заправо вртоглаво и великом брзином спушташ низ тобоган наше сопствене пропасти.
Признајем ти Вучићу, тужан сам и неутјешно жалостан, увијек када те гледам како се самошамараш, не тебе ради, него Срба и Србије ради. Ваљда се сваки честити Србин тако осјећа пред призором, када пућасти архикловн поданичке свијести са гламурозном маском Европске уније, какав си ти, крене сам себи да лупа шамар за шамаром због западних вриједности у које си се заклео својим газдама да би те устоличили на власти у Србији, коју су претходно окупирали и заробили у туђина.
У овом смислу, покушај да разумијеш колико боле и како разорну моћ имају твоји самошамари по српску свијест и савјест, када Ти са позиције српског премијера напућиш усне и почнеш да дуваш у једра Милу Ђукановићу око наводног „државног удара“ у Црној Гори на дан парламентарних избора. Сигуран сам да си био убијеђен да нема тог кантара који може да измјери тежину твојих ријечи, док си забринуто саопштио у лице српској јавности – да си својим очима видио и својим ушима чуо какав су паклени план „терористи“ били спремили Милу Ђукановићу у изборној ноћи. Мјера тих твојих ријечи сигурно није ни српски патриотизам, нити српско родољубље, него лако мјерљива, очевидна и трагична чињеница да твом шефу из Подгорице само враћаш услугу за сву логистичку помоћ коју ти је пружио када су те западни центри моћи доводили на власт у Србији. Немој да имаш сумњу у то да препознајем, као Србин који живи у независном Montenegru, властодржачке елементе по којима постајеш најсличнији управо Милу Ђукановићу. Заиграо си се и прецијенио си себе ако си мислио да теби треба да се вјерује на часну ријеч, док за личне потребе штитиш свог пријатеља Мила Ђукановића и у приватне сврхе злоупотребљаваш озбиљну државну функцију коју покриваш са појачаним поривом за издају сваког српског интереса.
Треба ли Александре, да ти објашњавам нешто посебно како се јадно и немоћно осјећам као Србин на твоје, и реакције твојих сатрапа, када Montenegro у ком живим, хапси и изручује Хрватској српске официре, држављане Србије, који су бранили народ, ком обојица припадамо, од усташког ножа за вријеме ратова деведесетих. Жив се не чујеш Вучићу када Montenegro тако удари на Србију и интересе Срба, па и нас који живимо у овој државоликој творевини која је склепана на референдумској крађи. Међутим, врло си бучан када на пресс представама, које свакодневно организујеш, прозиваш новинаре и политичке противнике, ма какви да су, са премијерског мјеста. У исто вријеме, своје личне дворске новинаре по потреби пушташ са ланца да уједају сваког ко се дрзне да се супростави теби или неком из твоје близине. Ти си када се тиче медија направио и својеврсну револуцију, јер на свијету није забиљежено да је државник позајмио уредника и његово медијско смеће државнику друге земље, док ти ниси Милу Ђукановићу прослиједио Драгана Ј. Вучићевића и његов Информер. На том примјеру се најбоље види твоје чојство и како си увијек спреман да га покажеш према освједоченим непријатељима српског народа а јунаштво тренираш над сопственим народом.
Враћам се сада возу који је крштен обавезујућим именом – Косово је Србија! Оног тренутка када је постало јасно да Ти нећеш бити путник у њему, него његов отправник са безбједне даљине, знао сам да та композиција неће прелазити административну линију и улазити у јужну српску покрајину. Не зато што би тај воз са тобом у њему био незаустављив, него због тога што је постало јасно да имаш информацију како ће реаговати Хашим Тачи. Признај да је просто немогуће да се ти у том возу не шепуриш, а у исто вријеме знаш да ће безбједно стићи на одредиште. Реакција твог доброг познаника, зликовца и криминалца Хашима Тачија је била скроз очекивана и природна, јер си му својом погубном антидржавном политиком пружио прилику да чак и он, онакав, у српској крви огрезао, може да демонстрира силу и да нам на сјеверу Косова и Метохије први пут покаже пар десетина својих шиптарских специјалаца (бивших припадника ОВК), које су за специјалне операције обучили ваши заједнички НАТО пријатељи са Запада. Када је Змија одреаговала са „кобрама“ теби је тада преостало само једно – да улогу отправника возова замијениш улогом пружног скретничара, који ће воз са обавезујућим именом усмјерити према Београду. Тако си нас још једном и без икаквог разлога обрукао као народ и без имало срама националну бруку у твојој режији гебелсовским методама почео да користиш у сврху своје личне саморекламе и јефтине политичке пропаганде.
Ово писмо је отворено за јавност и сада те јавно питам можеш ли се сјетити када си као српски премијер последњи пут поменуо Резолуцију 1244? Осјећаш ли кривицу што си нас из сигурног заклона те резолуције изложио Бриселским споразумима, које свако мало, склапаш са ОВК крвницима? Добро је теби познато Вучићу да нам је Резолуција 1244 гарантовала а гарантује и данас, правну и законску међународно признату и документовану борбу за Косово и Метохију у саставу државе Србије па објасни коначно због којег си то вишег интереса пристао на бриселске уцјене запада, иако си унапријед знао да на бриселским разговорима неће бити Русије, најискренијег, највећег и најважнијег српског спољнополитичког савезника кроз историју?
Срамота је Вучићу пред свјетском јавношћу, да једини свеопшти међународно обавезујући правни докуменат за решавање Косметске кризе какав је Резолуција 1244 једино помиње Сергеј Лавров и руска дипломатија, на челу које се налази овај доказани српски пријатељ. Ти си друшкане наставио тамо гдје је жута банда стала и упустио си се у авантуру у коју ни они нису смјели да уђу. Само због тога су жуте ДОС-овце ваши заједнички ментори са Запада скинули са власти и довели тебе и твоју камарилу да распродате и последњи национални интерес на Косову и Метохији. Тужно и ружно те је бре било гледати док се, глумачки надарено за Оскара, пренемажеш након што си ускочио Змији у уста, срећом без новог воза. Престани више и не брукај се, не тебе ради, него опет Срба и Србије ради.
Покај се што си јасно, гласно и свесрдно подржао Бриселски споразум тј. велеиздају Косова и Метохије и цијеле Србије! Покај се што већ годинама у свим документима користиш ријеч – Косово, без тако важног наставка – Метохија! Покај се што сједиш са окупатором и кољачем Тачијем испред којег пише – Косово (са жутом звјездицом)! Покај се што си силом тјерао Србе на Косову и Метохији да изађу на окупаторске изборе тзв. „Републике Косово“! Покај се што је твој лични политички пројекат Српска (г)листа која је дио шиптарске власти на окупираном Косову и Метохији! Покај се што си пристао на укидање српских државних институција на сјеверу Косова и Метохије! Покај се због твог личног прогона и притисака на часне српске политичаре на сјеверу Косова и Метохије, које ниси могао да купиш и којима не опрашташ ни дан данас што ти се нису покорили!
Ако ти најближе окружење чешка уши причом да Србијом владаш јер си тренутно најбољи и најспособнији српски политичар и државник, лажу те Вучићу и немој да се заносиш тим глупостима. Видим да се већ неколико пута јавно пред камерама питаш како то да ти народ кличе – Вучићу педеру – а онда те тај исти народ гласа?! Одговор је прост Александре – ти си само несрећна последица чињенице да се Срби плаше да на власт опет не дође петооктобарска банда, која је слично теби харала по Србији. Мада, ако онима који су те довели на власт падне на памет да те мијењају, бићеш прошлост, не брини. Искрен да будем, а закључујеш и из овог писма, да бих као обичан Србин који не живи у Србији, много волио када би што прије постао политичка прошлост, јер сам сигуран да тебе има ко да замијени у мојој Матици. Погледај мало боље око себе Вучићу, и видјећеш да је Србија пуна часних домаћина који би искрено и чиста срца позвали да кренемо пјешке према Призрену и који неуспјешно послате возове ка Косовској Митровици не би користили у предизборне игре. Ниси ти калибар да са Шиптарима преговараш и да им просто саопштиш – СПРЕМАЈТЕ СЕ, СПРЕМАМО СЕ – јер они само тај језик разумију а и у свијету се једино тако стиче поштовање.
На крају, замолио бих те да се никада не кандидујеш за предсједника Србије, не због тога што претпостављам да би на тим изборима побиједио конкуренте, него због тога што би исувише велика брука била да се после премијерске устоличиш и на ту државну функцију. Признајем, страх ме је и да би тада могло да ти падне на памет да уводиш канцеларски систем у Србију, обзиром да ти је Ангела Меркел из Берлина узор по много чему.
Имао бих ти доста чега још написати, него сам свјестан да због свега што си урадио и што тренутно радиш мом милом СРПСТВУ И СРБИЈИ, ниси вриједан ни овог слова ни времена које сам потрошио док сам га писао лично се обраћајући теби. На тебе нећу потрошити ни један евро за поштанску маркицу да бих ти ово писмо послао поштом, већ ћу ти га само прослиједити мејлом. Знам да ћеш ово писмо прочитати, јер ти све пратиш, све видиш и ником не остајеш дужан. А ако ћемо право и ти си задужио многе Србе у Црној Гори да ти се овако понекад јаве, а не да чекају када ћеш им преко Канцеларије за Косово и Метохију или неког из БИА-е послати по коју хиљаду евра којим их купујеш да ћуте, баш како су то радили и они који су мешетарили прије ових твојих, из ере жутих специјалних мисионара твог претходника на челу Србије.
У Подгорици на Светог Серафима Саровског, Љета Господњег 2017.
Владимир Вуковић, уредник портала Принцип
