Игор Друз: Језуита Фрањо као идеолог стварања светске централне банке

       Римски папа поново се заложио за фактичко уништавање суверенитета националних држава и концентрацију глобалних финансија у рукама неколицине банкара.

Одељење за спољне црквене везе Московске патријаршије већ дуже време убеђује руске православне вернике како је Ватикан велики бастион „традиционалних вредности“, због чега се са њим треба спојити у екуменистичком загрљају. А то је очигледна лаж. Сваком здравомислећем човеку, који прати ситуацију у римокатолицизму, савршено је јасно да Ватикан није ништа друго до својеврсно идеолошко одељење западних олигархијских кланова, повезаних са западним владама.

Без икаквог претеривања може се рећи да су римски папа и његов тим „политички комесари“ и „комесари“ који, спекулишући с појмовима „правде“ и „хришћанских вредности“, – причају својој пастви о „неопходности“ покорног прихватања алтернативних решења некаквих билдербершких клубова и вашингтонских „политбироа“. Притом, ова решења су, по правилу, антихришћанска, неморална и економски погубна за обичне људе.

И ево, стигла је још једна потврда: папа Фрањо, који воли да говори како је „ван политике“, изјавио је да је неопходно створити Светску централну банку, на коју би се пренео низ овлашћења централних банака свих земаља света.

О овоме је известила публикација „Експерт“, позивајући се на извештај „министарства правде и мира Ватикана“. Како то звучи орвеловски! Код овог писца „министарство мира“ се бави ратом, а код папе римског „министарство правде“ ради на неправедном лишавању свих народа њиховог суверинитета, између осталог и – руског.

Јер, фактички, језуита је покренуо причу о потпуном потчињавању финансијског система Руске Федерације и других држава међународним банкарима. Узгред буди речено, сасвим је могуће да Бергољо види и самог себе у улози једног од таквих банкара, пошто је и он сам велики банкар: њему је потчињена моћна Ватиканска Банка или званично „Институт за религијске послове“. И не треба мислити да су његове речи само празна прича: јавне изјаве папе римског, по римокатоличком догмату, имају снагу „апсолутне истине“, а у свету има више од 1 милијарде римокатолика, при чему и мноштво неримокатолика уважава његове речи…

Фрањо је у стилу своје пословичне „хришћанске“ демагогије позвао човечанство да прихвати губљење финансијског и монетарног суверенитета ради „превладавања јаза између богатих и сиромашних“.

По Фрањиним речима, стварање „наднационалног монетарног тела“, неопходно је зато што постојеће глобалне организације – као што је, на пример, Међународни монетарни фонд (ММФ), – нису испуниле задатак „стабилизације светских финансија“ и регулацију „кредитних ризика који су били прихваћени од стране система“.

„Фактички, појавила се очигледна потреба за структуром која би имала функцију централне светске банке, која би регулисала (финансијске) токове и размене валута, као што то чине националне ЦБ“, – каже се у извештају.

Ако се то не учини, јаз између ботатих и сиромашних у свету биће све већи, изјавио је Фрањо: „Негативне последице у социјалној, политичкој и економској сфери, неизбежно ће допринети непријатељству, насиљу и, у коначном исходу, подривању демократских темеља, укључућући чак и оне који се сада сматрају најиздржљивијим“.

Папа Фрањо одавно користи сличну левичарску фразеологију, а понекад чак и позира са срп и чекић символиком, глумећи улогу својеврсне „социјалистичке опозиције“ Новом светском поретку.

Међутим, потпуно је очигледно да је то само представа. Ни правда, нити „права радника“ не интересују римског папу – апсолутног монарха, крупног банкара и поседника. Конкретно, и у датом примеру Фрањино језуитско-социјалистичко „образложење“ пројекта стварања светске централне банке је просто смешно. Јер овде, на крају крајева, није просто реч о новој банци, већ о стварању истинске светске диктатуре.

Јер у случају успеха таквог пројекта, валуте свих земаља биће ликвидиране, биће уведена једна безготовинска валута, свом становништву ће – ради новчаних трансакција – бити имплатирани специјални микрочипови испод коже, и тада нико неће моћи ни да купи и да прода ако од стране централне банке буде проглашен за непоузданог. Техничка база за све ово створена је одавно, при чему је она, такође, одобрена од стране папе римског.

Фрањо је већ похвалио такве микрочипове и чак обећао да ће их увести у својој држави – Ватикану, чији је он монарх. О томе да светски банкари дуже време покушавају да у живот спроведу такве планове, одавно је, у свом интервјуу, упозоравао свет познати амерички продуцент Арон Русо, бивши повереник клана Рокфелер. Међутим, то је био његов последњи интервју…

И демагогију папе Фрање о томе како ће пренос власти над светом у руке неколицине светских банкара помоћи „превладавању јаза између богатих и сиромашних“, генерално је тешко читати без подсмеха. Јер ако су банкари и до сада немилосрдно пљачкали и убијали читаве народе, мада су понекад националне владе донекле умиривале њихове апетите, онда ће – у случају преноса власти над свим светским финансијама у њихове руке – они то чинити с удвострученом силином. Да не спомињемо чињеницу да су крупни светски банкари углавном не само нехришћани, већ су према хришћанима настројени непријатељски. Имајући такве прерогативе, они би могли да гоне Цркву са страшном силином, уништавајући националне државе у којима се хришћани још увек осећају донекле спокојно…

Ватикан својски подржава западне олигархе у њиховим пројектима. Римски папа се активно бори против последњих суверених влада у свету, измађу осталог свргавајући законитог председника Венецуеле Мадура, против кога су римокатолички бискупи те земље покренули „мајдан“.

Занимљиво је да у Ватикану притом сасвим отворено признају да садејствују транснационалним корпорацијама које настоје да преузму нафтна и гасна поља ове земље. На пример, 19. октобра 2016. године, у резиденцији Генералне курије „Дружбе Исусове“, одржана је прва конференција за штампу новог генерала реда језуита Артура Созија – љубимца папе Фрање и његовог штићеника, на којој се чуло једно од ових дивних признања.

У свом иступању Соза је апострофирао неке кључне моменте језуитске даље мисије, а такође је мапирао главне регионе њихових активности. Како је навео Радио Ватикан у свом редакцијском коментару његове конференције за штампу, један од таквих „болних светских региона јесте Венецуела…, при чему једна од препрека развоју демократије у тој земљи јесте монопол државе на нафту“. И ови политички комесари у одорама настављају да језуитски говоре о томе како су они ван политике! Вреди се замислисти над цинизмом ове изјаве.

Ватикан, који стално Руској Православној Цркви замера неку врсту „политизације“, издаје оштро политичко саопштење у корист америчког Стејт Департмента и низа транснационалних корпорација повезаних са њим, које претендују да преузму природна богатства Венецуеле. А што је главно – у том циљу организује серију мајдана! Осим тога, ако се отимање природних богатстава ове земље, не дај Боже, догоди, несумњиво ће се уваћати размере сиромаштва. Управо тог сиромаштва против кога се наводно папа – језуита Фрањо „бори“.

Сасвим недавно Римокатоличка „црква“ је покушала да, на штету Русије, обори наш војни уговор о испоруци тенкова Никарагви, декларишући притом, такође, своју „аполитичност“.

Такође и тамо римокатолички бискупат, у интересу Вашингтона, постојано ради на свргавању председника Никарагве Данијела Ортеге, пријатељски настројеног према Русији.

Раније је Ватикан одиграо велику улогу у државном преврату у Украјини, где је папа Фрањо, рукама себи потчињених римокатолика и унијата, допринео свргавању легитимног председника, и помогао да се тамо инсталира жестоки русофобни режим.

Крвави траг специјалних служби Ватикана шири се по читавом свету, а увек насмејани Фрањо све умилније пева о „миру и безбедности“…

Тако да политика „савезништва“ с језуитом Фрањом није само политика погубна за Руску Православну Цркву, већ је то политика погубна и за Руску Федерацију као државу.

Извор: Борба за веру