Откривен споменик Вилијему Вокеру у Рачку

РТК на албанском језику пренела је недавно да се споменик америчком дипломати открива у меморијалном комплексу, „на 18. годишњицу масакра у Рачку“.

Вилијам Вокер на отварању споменика у Рачку

Косовски Албанци на овај начин желе, како је наведено, да изразе „захвалност и поштовање Вокеру за његов допринос у доказивању да су у Рачку убијени албански цивили, а не екстремисти“.

У селу Рачак су почетком 1999. године пронађена тела 45 Албанаца, за чије убиство је тадашња мисија ОЕБС-а, на челу са Вокером, без доказа оптужила српске снаге безбедности, а овај догађај – иако никад није утврђено да се ради о масакру над цивилима – пресудно је утицао на доношење одлуке НАТО-а о бомбардовању бивше СР Југославије.

Сви извештаји српске стране говорили су да су у Рачку погинули албански терористи, али на западу је тај догађај квалификован као злочин над цивилима, који је послужио као изговор за НАТО бомбардовање које је почело крајем марта 1999. године.

Истина о Рачку остала је скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен.

Према речима истражног судије Данице Маринковић, која је својевремено обавила увиђај у Рачку, тада је утврђено да није било масакра и да погинули нису недужни албански цивили, већ припадници ОВК, а о томе постоји обиман доказни материјал са фотографијама, укључујући и гомилу оружја која је пронађена у селу.

„Случај Рачак“ исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер власти у Београду нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом.

У томе је кључну улогу одиграо тадашњи шеф верификатора мисије ОЕБС-а, амерички дипломата Вилијем Вокер који је, не чекајући извештај истраге, ни тима финских патолога, пред камерама светских медија одмах оптужио српске снаге за „масакр 45 недужних албанских цивила“.

Циљ је био да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.

Насупрот томе, три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине.

На шакама 37 од 40 тела методом парафинске рукавице откривене су барутне честице, што је доказ да су погинули непосредно пре смрти руковали ватреним оружјем, односно да су учествовали у борби.

После изношења доказа Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом да су у Рачку вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, овај случај је избрисан.