СИМБОЛ РАСПИРИВАЊА МРЖЊЕ: Инцкова „сабрана дјела“ – шта је све говорио о Републици Српској?

Поређење међународним споразумом потврђене Републике Српске са злочиначком НДХ није први инцидент аустријског дипломате Валентина Инцка.

Олако се Инцко присјећао Адолфа Хитлера и његових злочина, пресуђивао и прије судова, а жртве протеклог рата у БиХ дијелио по националној основи.

Гдје је погријешио Инцков наставник историје? Или професори Бечке академије? Или је, пак грешка до пристрасног дипломате!? А можда је превладала чаршијска страст Шехера и приземни интереси!? Како год, ветеран у сарајевском бијелом двору превршио је мјеру. За осам година колико у Сарајеву столује, сабрао је богату збирку најблаже речено, дипломатских испада! У некима од њих доминира реликт прошлости и родне му државе. Међутим, у свим па и посљедњем, поводом обиљежавања рођендана Републике Српске, провејавају мржња и увреде према Српској и Србима.

„Ако бисмо почели славити празнике као што је 9. јануар, онда би се неки могли досјетити и да се слави, рецимо, 10. април, дан када је основана НДХ“, рекао је Инцко.

Пристрасни дипломата, остао је себи досљедан и када је Студентски дом у Палама понио назив првог предсједника Републике Српске. Тада је рекао:“Можете замислити да се неки студентски дом у Аустрији зове, рецимо, Хајнрих Химлер?“

И када је, Парламент Српске због доприноса организовању и заштити српског народа, како му се не би поновио Јасеновац, Јадовно или Пребиловци, осим Караџића одликовао Биљану Плавшић и Момчила Крајишника.“То је као да признање дајете Адолфу Хитлеру или Пол Поту“, рекао је тада Инцко.

За неупућене, Хајнрих Химлер и Инцков земљак Адолф Хитлер су креатори нацистичког холокауста који је прогутао стотине хиљада Срба, Рома и Јевреја. Најзлогласнији Адолф Хитлер, тек да се зна, све донедавно био је на листи почасних грађана аустријског града Амштетена. Имплементатор мира, што би према Дејтону требао да буде, високи представник, за Србе, постао је симболом распиривања мржње и неповјерења, ревитализације и подсјећања српског народа на страшне голготе из прошлости.

Историчар Чедомир Антић каже „нама дијели лекције о томе ко је и какав демократа и фашиста, неко ко потиче из земље која није била прва хитлерова жртва већ је била бастион националног социјализма“.

Шта је све у том бастиону Инцко научио? Модерне савремене демократске методе сигурно није. Јер да је другачије, не би генерала Ратка Младића и прије пресуде квалификовао као ратног злочинца. Не би под плаштом својих ментора тражио смјену демократском вољом народа изабраног предсједника Српске Милорада Додика. Не би правоснажно ослобођеном Војиславу Шешељу спријечавао долазак у БиХ у којој је рођен. Нити би му, примјера ради, сарајевско запаљиво фебруарско дивљање сумњивих ликова из 2014. године, био „доказ да је заживјела демократија“. Не би се Валентин Инцко, загрљен фотографисао са Нешадом Арнаутом из Каракаја са боравиштем у аустријском Клагенфурту, који не крије фашистичке симболе, нити припадност вехабијском покрету. И не би Инцко обилазио само бошњачка стратишта у БиХ, а српска у широком луку заобилазио.

– Треба тражити став оних који су овдје поставили Инцка, да видимо да ли они стоје иза тог свог чиновника!? Да ли су то његови лични ставови или су ставови међународне заједнице ипак мало другачији? – каже политиколог Велизар Антић.

Валентин Инцко, слажу се аналитичари, одавно је постао остатак прошлости. Без бонских овлашћења и без подршке дијела водећих сила, али са превисоком платом која је за осам година столовања, достигла цифру од енормних 2,4 милиона евра.

Антић истиче да је Инцко реликт прошлост и да би за све, осим за њега и његову породицу, било боље да се што прије заврши „ова његова екскурзија“.

Моралну и дипломатску дубиозу појединаца који би да кроје судбину БиХ, већ смо нажалост искусили. Много пута! И ону народну умотворину – Није битно шта каже, већ ко каже!

Извор: Искра