НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: Ода мајци…

По звању сам доктор интерне медицине, по занимању сам интерниста. Бавим се дијагностиком и нехируршким лијечењем обољења унутрашњих органа. Обучен сам на који начин да превенирам, дијагностикујем и лијечим обољења одраслих особа. Додатно сам субспецијализован за област гастроентерологије. Испитујем лабораторијском, рендген дијагностиком и ултразвуком. Радим у пуном радном времену, дању и ноћу, прековремено, допунски и додатно. Плаћа ми је добра, брзо ће и мировина… По звању сам дактилографкиња, по занимању секретарица. Бавим се прекуцавањем текста, по диктату диктатора. Обучена сам за дактилографкињу прве класе. Додатно сам специјализована за, тачно и брзо, куцање ,,на слијепо“. Куцам и прекуцавам на писаћој машини или рачунару, распоред типки на уређају познајем напамет. Радим у пуном радном времену, након вишесатног бјесомучног куцања сљедује ми вишеминутна пауза. Кад служба то налаже, куцам и прековремено, плаћена сам прихватљиво. Текст процесор који препознаје људски глас и претаче га у готов текстуелни текст упозорава да мировина биће ми пријевремена… А Ви госпођо?!

Ја сам мајка. По звању сам мајка, по занимању сам мајка. Бавим се мајчинством. Бавим се и дијагностиком и нехируршким лијечењем могућих недосљедности код свог дјетета. Бавим се и извршавам диктате, свог дјетета. Обучена сам на који начин да превенирам, дијагностикујем и лијечим евентуалне недоречености код свог дуката. Обучена сам за матерe прве класе. Додатно сам субспецијализована за области дјечијих болести, пубертетских лудила и адолесцентских криза. Додатно сам специјализована и за дијагностику ,,на слијепо“. Сем дијагностике ,,на слијепо“, испитујем и лабораторијски, рендгенски и ултразвучно. Мајчино око микроскопично прозире, своје чедо напамет познаје. Не можеш ми умаћи, промаћи, не можеш ме обманути, заварати, јер, ова мајка је инсистентна хајка! Радим у пуном радном времену, бдијем дању, стражим ноћу, радим прековремено, испраћам допунски, дочекујем додатно. Од предаха, мој предах је на вратима твој дах. Кад угледам те здрава, са пута далека. Сурогат, шта је, не зна ова мајка, надомјестак нема ова мајка. Ја сам мајка, знам кад с главе зафали ти длака!

Најприје промишљам како је то бити мајка. Најприје ме очарава та тајна звана мајка, та жена звана мајка. Све мислим како мајка свака је нарочита, богомдана. Па се поклоним пред сваком женом родицом, богоугодном мајчицом. Упитана да л’ и мени приличи матер бити?! Па у се неповјерљива, пред мајчинством малена, усудим се и ја бити мајка…

Кад у муци си ми дариван, знам да с муком бићеш одгајан. Кад на породу ми заплачеш, знам да плакаћу кад плачеш. Кад млијеком те подојим, знам да за те крв ћу да пролијем… Кад пузиш, савијам се, исправљам те. Кад падаш, сагињем се, подижем те. Твоје пузање, боли ме, ал’ знам да оно нужно је. Твој пад, рани ме, ал’ знам да ходање му сљедује. Но, пут је предуг од тебе нејака до јака! Кад усред ноћи, искаш помоћи, твоја матера у помоћ ће ти доћи. Кад са другом се свађаш, ја идем да вас развађам, ко је крив, не питам, друга батинам. Кад с другом си посвађан и друга више немаш, ја друг сам ти најбољи и мраве с тобом скупљам. Кад свугдје си очаран, разочаран био, код матере ове свагда се очарао. Кад свукуд си ишао, разноме пошао, матери овој увијек си дошао. Кад никог за ништа нијеси имао, на матеру ову свагда си полагао. За штошта још, матери овој се веселио…

И ево, већ си момак велики, а ја матор матора, и опет је брижна ова мајка твоја. Шта ћеш јести, шта ћеш пити, у шта се обући… Док је теби твоје матере, да ти брига буде небрига! А за мировину ме питаш? Мира нема ова мајка! А за плаћу ме питаш? За мајчинство ни дуката!

Ој, ти, богомдана мајчице, страдалнице, жртвенице, ој, ти, богоугодна жено, јунак-жено, мог живота жено, како ти надомјестити све непроспаване ноћи, сва бдења и стражења? Како се искупити за сва праћења и дочеке, диктате и пубертете? Којим златом платити твоје величанствено снисхођење, за другога усхођење? Твоје сагињање, да други могао би да расте? Кажеш да златника нико не дâ, сухог злата немам ни ја, онда барем рећи ћу ти ,,хвала“. Онда барем спјевом да те хвалим! Хвала ти мајчице што си за ме пострадала, хвала ти што си ме на пут извела. Хвала ти мајчице што си Њему најслична, што ме грешног грешником нијеси назвала. Хвала ти мајчице што матера си и светитеља и јунака. Јер, дакако, за то ти си заслужна! А оно, барем големо ХВАЛА, кад за мајчицу нема дуката…

,,Свака је мајка као мајка слична Христу Спаситељу, тим прије мајка хришћанка.“ (Владика Николај Велимировић)