Свети владика Николај: Божићна посланица 1926. године

Ја сам међу вама као слуга (Лука 22, 27) 

Христос се роди, драга браћо!

Свети владика Николај

Роди се као слабачко дете Онај који је небеса утврдио силом својом. Роди се у тами пештере витлејемске Онај који је светлост свету, светлост ангелима и људима. Роди се као слуга Онај коме херувими и серафими служе од створења света дан и ноћ певајући му: свјат, свјат,свјат Господ Саваот. Као слуга је дошао на земљу, као слуга послужио људима, као јунак све отрпео, и као Бог васкрсао, да буде судија свим живим и мртвим.

Од свих његових божанских речи ја хоћу данас да вам напоменем само једну свету и спасоносну реч, која у данашње време може бити лек многим болесним душама, болесним од себичности и властољубља: Та реч гласи: а ја сам међу вама као слуга. И још је Он ту реч поновио пред светим апостолима својим рекавши им, да није дошао да му служе него да служи (Мат. 20, 28). Па кад је Он, Цар царева, дошао као слуга да служи људима, шта је остало нама? Кад виноградар који је лозу засадио, стоји на служби, како да лоза не стоји на служби? Кад дрводеља служи, како дрво да не служи? Кад се мајстор не стиди служити, како справа мајсторова да се стиди служити? О, браћо моја, на небу се царује, на земљи се служи. Земља је поприште службе, и свака твар која се на земљи јави, мора да служи. И кад се Творац нових твари спустио на ово поприште службе, и Он је морао да служи Својим примером. Он је показао, да се само служењем на земљи задобије царовање на небу.

Али у наше дане, на жалост много се намножило људи, који мрзе сваку службу и који сматрају проклетством служити ма коме. То су болесне душе, претешке и себи и другима, и држави и човечанству. Њихова болест долази отуда, што су оне заборавиле, да је земља поприште службе, и да су оне послане у овај свет на службу. Син Божји није тражио првенства него је прао ноге ученицима својим, и сви савремени болесници болују од грозничаве жудње за првенство. Син Божји није истицао своја права него само своју службу, а ови истичу само права своја. Син Божји није жудео за влашћу, а ови помрачише и озлобише све своје дане на земљи опаком страшћу за влашћу. Не боре се данас за првенство само велики него и мали. Не рву се за право само умни него и неумни, и тако се изједначују у безумљу и једни и други. Не отимају се за власт и првенство само људи по великим градовима него и по варошицама и селима. Партијска подела и кавга око првенства ухватила је корена и међу вама, који сте до јуче у ропству под Турцима били као хришћани уједињени и сложни. Том поделом и кавгом прља се и понижава слобода, за којом сте толико чезнули и коју сте најзад добили Божјом вољом и пожртвовањем многобројне браће ваше. А та партијска подела и кавга народа многима служи само на то да без труда и без службе дођу до богатства и власти. Ја знам, да ви то у души не одобравате. Кад год сам путујући по епархији, о томе с вама разговарао, дознао сам, да и ви сами мрзите ту поделу и кавгу. Па кад је мрзите, ви је и одбаците. Поделом се не долази до мира нити кавгом до среће. Гле, нико није имао такав мир душевни као Господ Христос, а Он је био слуга свима. Као неуморан слуга свима Он нам је показао својим примером, да се мир задобија службом и да се срећа постиже трудом на измирењу других. Ко служи људима, има мир с људима, и кроз тај мир задовољство живота. А ко још и твори мир међу људима, тај облачи себе у достојанство сина Божијега, јер је сам Господ рекао: Благо миротворцима јер ће се синови Божји назвати (Мат. 5, 9).

Зато данас, кад славимо рођење Сина Божијега, сетимо се, да је Он дошао као слуга на земљу, да послужи спасењу људи, и заветујмо се и ми бити слугама Бога својих ближњих. Свако часно занимање јесте служба, и сваки положај међу људима, без обзира колико је знатан или незнатан, треба разумети као службу, те према томе сваки треба да се труди да изврши до краја своју службу на славу Бога на добро својих ближњих. На Страшноме суду неће нас Судија питати, колико смо се на земљи, на овом попришту службе, частили и гозбили, и колико смо богатства нагомилали, и колико смо се положајем уздигли изнад других људи, него колико смо послужили на славу Његову и на добро ближњих. Према својој служби свака ће душа примити плату од праведног Судије.

Господ је дошао да послужи људима из љубави према људима. Јер љубав се показује кроз служење. Ко има већу љубав тај више и служи. А Христова је љубав највећа, за то је и Његова служба била највећа, најтежа и најнеуморнија — служба до суза, крви и смрти на крсту! Зато, браћо, поклонимо се служби Сина Божјега; поклонимо се љубави Његовој, поклонимо се и помолимо му се: да нас обасја светом вером, да утврди мир и добру вољу у нама и међу нама, да нам опрости грехе наше, да нас исцели од гордости и сваке злобе. Поклонимо се и помолимо се, да нам свима помогне милошћу и силом својом, да би умирени, уједињени, опроштени, исцељени и надахнути духом Његовим, могли верно послужити слави имена Његовог, и да би радосна срца могли запевати ангелску песму: Слава Богу на висини, мир на земљи и добра воља међу људима! Слава Сину Божијем Јединородном, са Оцем и Духом светим, Тројици Светој, Једнородној неразделној, сада и на век века. Амин.

Божићна посланица — Охрид 1926. г.

Извор: Стање ствари