СУЂЕЊЕ БАДЊАКУ

Младен Кесеровић је син Драгутина и Веселинке.  Месни одбор КП му није одобрио да се школује кад му је за то време било. Власт те исте партије га је оставило без имовине, па није имао прилику да буде ни прост сељак. Хлеб насушни зарађивао је у зноју лица свог мотајући волан камиона на друмовина Југославије.  Док се за Бадњи дан радило, Младен се враћао из Црне Горе и пошто није био код куће, сврати успут у забран и одсече Бадњак да га понесе. Веже га за маску камиона, како би путем ка Стублинама код Обреновца, где живи, прославио рођење Спаситељево. Путем га није нико заустављао, а ни сам нигде није стајао, док није стиго у Обреновац. Ту је паркирао камион и свратио у кафану поред паркинга, да комшијама честита празник и окрепи се после дугог пута. Како то обично у Србији бива на местима где је више од три човека, неко је позвао власт да види бадњак. Милицонер, видевши Бадњаком окићен његов камион, уђе у кафану са намером да натера сина Драгутина Кесеровића да скине Бадњак са камиона.

– „Кесеровићу излази напоље из кафане! Какво ти је то дрво на камиону?“
– „То није дрво, то је Бадњак“ – рече мирним тоном Младен унезвереном милицајцу
– „Скидај то са камиона“ настави  орган власти.
– „Скидај сам, мени не пада на памет!“ – одговори Младен оштријим тоном, али спреман да по ко зна који пут претрпи последице размимоилажења у мишљењу са народном милицијом.

– „Скидај то са камиона, четничко копиле!!!“
– „Ја нисам копиле, ја сам рођен из регуларног брака мог оца и мајке, за разлику од вас комуниста, који се ни не крстите, нити венчавате, ви сте копилад“ – рече Младен пружајући састављене руке, да их милиционер веже.

Уто стиже марица да превезе везаног Младена и одвезани Бадњак са камиона до подрума милицијске станице. Ухапшени су обоје.
Онда је наступило ислеђивање. До јутра. Младена и бадњака. Ништа није признао. Ништа га нису ни питали. Потписао је текст на неком папиру, који није ни могао да прочита. Бадњак није ништа потписивао. Већ је знао да ће, чим потпише, бити одведен у суд. Што пре стигне код судије, мање је времена да се ислеђивање њега и бадњака одужи. Бадњак није ништа потписивао. Зато њега нису однели да му суде, вероватно су му пресудили у милицијској фуруни. На Божић. И Младену су судили на Божић. За неке је био дан радости, за неке дан страдања, а за неке радни дан. Бадњаку је суђено да на тај дан сагори. Младену да страда, а судији и милицији да раде.
Везаног, крвавог и знојавог увели су у судницу.
– Младен Кесеровић из Стублина, рођен 1931. у Котору, од оца Драгутина, ти си Кесеровићу четничко копиле?

– Друже судија, ја сам рођен у законитом браку мога оца и моје мајке и нисам копиле, а мој отац Драгутин је био четнички командант и први је у Расини подигао устанак Срба против Немаца `41.! Зато сте га и убили.
– Кесеровићу, је ли тачно да си вређао народну милицију, одбио да скинеш верска обележја са камиона и супродставио се милицији?

– Друже судија ја сам побожан човек, носим бадњак уочи Божића, такав је обичај, а нисам напао на милицију.
– Па што си потписао да јеси?
– Тукли су ме. Морао сам, нисам ни прочитао.
– Ко?
– Милиционери … целу ноћ у подруму су ме тукли оним бадњаком, што сам га донео из Црне Горе.
– Колики је био бадњак? Јел био дебео?
– Тако, ко рука.
– Е па сам си крив Кесеровићу, да си одсекао тањи бадњак и батине би ти биле мање, сам си себи одмерио.
Прочитано је Младену решење судије за прекршаје. Шест месеци затвора. Одлежао је у Падинској Скели. Зими. Почео је да кашље. Страдала су плућа. Кашље и дан данас. Нису му дозволили да носи цивилни џемпер.

МИША МАТИЋ

Извор: Српска историја