Александар Павић: Домаћи медији у вртлогу лажних вести неолибералних медија

Како ствари стоје, сага о главним медијима у Србији као проточним бојлерима за лажне, антируске, ратнохушкачке вести дискредитованих некадашњих перјаница америчког новинарства – на првом месту Вашингтон поста – имаће још наставака, бар до Трампове инаугурације 20. јануара. Јер њихови извори, а у неким случајевима и налогодавци, неће мировати. Имајући то у виду, вреди урадити све што је могуће да се бар мало спусти вештачка тензија која се покушава подигнути на релацији Вашингтон-Москва у последњим данима мандата пропалог нобеловца Обаме. Да се бар у некој мери раскринкају лажне вести чији је једини циљ да онемогуће или знатно отежају најављено спуштање тензија између две водеће светске нуклеарне силе. Да се одузму аргументи свима који од тих тензија не само живе већ су направили читаве каријере од њих. А и да се раскринкају наводно респектабилни медији у које се до јуче клела либерално-компрадорска класа и опасне лажи које ти медији шире. То многи, до јуче алтернативни медији – исти они који су подржали Трампа, или бар били против Хилари – и раде. Медији попут RT, Breitbart, Infowars, The Intercept, Global Research, Drudge Report, WND, Antiwar, Russian Insider, итд – успешно и раде, на глобалном плану. А на нашем локалном плану, ваља што више смањити (колатералну) штету по домаћу јавност која из наведеног медијског (дез)информисања може да проистекне, преко медија као што је овај који сада читате.

Подсећања ради, први чланак на ову тему објављен је на Фонду стратешке културе 14.12.2016. о томе како су неки од најважнијих домаћих медија некритички пренели лажну вест Вашингтон поста да је ЦИА наводно утврдила да је Русија помогла Трампу да победи Хилари на протеклим америчким председничким изборима. Чланак је показао да то уопште није била „вест“ већ неутемељена пропагандна тврдња, чији је циљ био да делегитимише Трампову победу/Хиларин пораз, али и да додатно, вештачки подигне америчко-руске тензије.

Псиоп акција „респектабилног“ Вашингтон поста, без обзира што је са више места раскринкана, ипак је допринела жељеном резултату: Обама је, управо користећи ту лажну оптужбу, опет без икаквих понуђених доказа, увео додатне оштре санкције против Русије, наредивши 29.12.2016. протеривање 35 руских дипломата у року од 72 сата, затварање две руске дипломатске мисије, и санкције против 6 лица и 5 институција. Као што знамо, руски председник Путин није насео на ову провокацију – показавши, између осталог, ко је од њих двојице достојнији Нобела – и одбио је да уведе контрамере. Штавише, позвао је децу америчких дипломата у Москви на новогодишњу прославу у Кремљу, тиме додатно подвлачећи да неће дозволити одлазећој администрацији да неповратно затрује руско-америчке односе, што је наишло и на одобравање новоизабраног председника Трампа.

Но, Вашингтон пост се није предао. Само два дана после нових Обаминих антируских санкција, ове новине су објавиле нову „сензацију“ – да су „руски хакери“ напали део америчке електромреже (пун наслов гласи: „Руска операција хаковала електродистрибуцију у Вермонту, откривајући опасност по безбедност америчке електро-мреже, кажу званичници“).

И, као и у случају „руског довођења Трампа на власт“, неки од главних медија у Србији су некритички пренели нову сензационалну „вест“, као и прошли пут преузету од Танјуга („ВП: Руски хакери продрли у електрични систем СAД“). Између осталих, пренели су је РТС (исти наслов као и Танјуг), Политика (исто), B-92 („Ruski hakeri napali američku energetsku kompaniju“, Blic („Ruski hakeri prodrli u električni sistem SAD“), Alo („OZBILJNA PRETNJA Ruski hakeri prodrli u električni sistem SAD”).

Оно што је, међутим, привукло знатно мању медијску пажњу у америчком дискредитованом медијском мејнстриму, а још мање међу његовим овдашњим (не)свесним преносиоцима, био је деманти који је истог дана објављен, а који је овде прво пренео Спутњик:

„Информације о хакерском нападу на компјутерску мрежу компаније „Бурлингтон електрик“ и упаду хакера из Русије у електроенергетски систем САД нису истините, саопштено је из те компаније“; као и
„Министарство унутрашње безбедности САД није могло да потврди хакерски напад на електродистрибутивну мрежу, саопштио је „Блумберг“.

Очекивано, овдашњи медији се нису претргли да пренесу овај деманти: само су се, изгледа, Вечерње новости потрудиле. У сваком случају, знатно мањи број домаћих медија је пренео деманти, уз, како то увек бива, много мање помпе. Да не говоримо о томе да ниједан од домаћих медија који је пренео изворну „вест“ није накнадно пренео један врло битан нови моменат који суштински мења причу, тј. да је и сам Вашингтон пост, тј. извор оригиналне „вести“, суочен са доказима и упозорењима из алтернативних медија да је (поново) сејао дезинформације, био приморан да, уз изворну „вест“, на свом сајту накнадно објави и ограду, која гласи: „Напомена уредника: ранија верзија ове вести је нетачно навела да су руски хакери продрли у америчку електро-мрежу. Власти кажу да за сада нема индиција о томе. Рачунар у Бурлингтон електрику који је био хакован није био повезан са мрежом“. (О, да, да не заборавимо – инкриминишући наслов који оптужује Русе је на сајту Вашингтон поста остао непромењен. Толико о чувеним (нео)либералним журналистичким стандардима.)

Ово и јесте цела наука око пласирања лажних вести. Доказано је да демантије чита и/или региструје вишеструко мањи број људи него што прочита изворну, увек бомбастичну (лажну) вест. Сходно тој опробаној технологији, отрови намерно сејаних лажних вести се у домаћем медијском простору даље акумулирају. Ојачава се подлога за будуће „сензације“, за покушаје сејања неких нових страховања и стрепњи међу обичним народом, који једва да има времена да чита обичне вести а камоли демантије. Додатно је подгрејана теза, ако не о „руској опасности“ а онда о томе да „Руси нису ништа бољи од Американаца“, и далеко им лепа кућа и једнима и другима. Што је опет поен за оне који, ако не могу да нас угурају у НАТО, предано раде на томе да се бар што мање или што спорије приближимо Русији, док не смисле неку нову десктруктивну опцију. То можда делује помало наивно – али у екстремним ситуацијама које нам се сигурно спремају, људи углавном реагују емотивно, на основу подсвести, односно онога што је у њу систематски убацивано. Ништа се не ради случајно.

За крај, једно питање за горе поменуте медије: када вам следећи пут стигне још једна „алармантна“, бомбастична „вест“ из Вашингтон поста – или Њујорк тајмса, свеједно је – која диже антируску хистерију, хоћете ли, после свега, и даље да је некритички објављујете? Ако је одговор позитиван, следи и друго питање – зашто? Или, да парафразирамо Путиново питање извозницима обојених револуција: да ли сте ви уопште свесни шта чините?

Аутор: Александар Павић

Извор: Цепом