Миша Ђурковић: Талас евроскептицизма запљуснуће Европу

Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије, прогнозира геополитичку ситуацију на Старом континенту у 2017. години

Чињеница да су Британци изгласали напуштање ЕУ у великој мери ће утицати на ситуацију у Европи у наредних 12 месеци, каже за Данас Миша Ђурковић, научни саветник Института за европске студије, прогнозирајући геополитичка кретања на Старом континенту у 2017. години.

Наш саговорник објашњава да су Британци с краја 1950-их и на почетку 1960-их имали велику дилему како се односити и према САД и према тада настајућој Европској економској заједници.

– Чувени британски премијер Харолд Мекмилан је почетком 1960-их рекао да ће Британија за нову силу која још нема дипломатију бити оно што је била Грчка за Рим, као и да ће штитити америчке интересе тако што ће ући у континенталну Европу и изнутра усмеравати процесе на начин на који то Америци одговара. Не мислим да је одлука о Брегзиту резултат само демократског изјашњавања народа, већ и једног значајног и, изгледа, доминантног дела британске елите. Озбиљна и драматична промена парадигме енглеске перцепције Европе и ЕУ јесте великом делом реакција на значајан успон Немачке у протеклих шест-седам година, што се видело и приликом Јункеровог избора 2014, када је Британија, уз Чешку, остала потпуно мајоризована од стране Европе која на неки начин све више постаје Немачка. Стога, Брегзит, уз Трампову победу, која је дошла на линији исте перцепције, односно сукоба са „клинтонијанском“ политиком, представља најснажније померање и оквир за процесе који ће уследити, укључујући пораст евроскепцизма, истиче Ђурковић.

Саговорник Данаса указује да су промене већ видљиве, попут пораза Матеа Ренција, досадашњег италијанског премијера, „који је покушао, заправо, да још више веже државу за Немачку“. „Очекујем да се талас евроспектицизма, који поједини називају и популизмом, настави и у наредној години, будући да нас очекује цео серијал избора, најпре у Холандији у марту, па у Француској у априлу, затим парламентарни избори у Немачкој у септембру… Евроскептици иду против онога што је владајући систем и страховито јачају на антимигрантском таласу доводећи у питање досадашњи систем вредности. Илустрације ради, Фрауке Петри и Алтернатива за Немачку инсистирају на томе да затварање граница за миграције неће значити ништа уколико се цео систем вредности не промени тако да и људи у Европи почну више да рађају децу“, наводи он.

Ђурковић напомиње да је тешко проценити да ли ће Марин ле Пен постати нова председница Француске. „Француска елита је извукла из рукава Франсоа Фијона, који се противи НАТО, проруски је оријентисан и класични је деголиста, тако да он може да пацификује део бирача Ле Пенове“, истиче научни саветник ИЕС.

Наш саговорник каже и да је Холандија веома битна, јер радикални десничар Герт Вилдерс, „чија партија функционише по менаџерском систему – он и два човека“, успева да са „тако недемократским системом организације добије 20-25 одсто гласова“.

Говорећи о могућем исходу избора у Немачкој, Ђурковић наводи да је све веће незадовољство народа због понашања муслиманске популације, због чега је оснажена Алтернатива за Немачку, коју подржава око 10 одсто бирача, углавном бивших присталица Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). „Дакле, ЦДУ је највише оштећен, а може се десити да социјалдемократе буду највећи добитници тих избора, као што се већ догодило на недавним изборима у Берлину и још неким местима“, констатује он.

Према Ђурковићевом мишљењу, остаје питање и да ли ће администрација новоизабраног председника САД преуредити систем вођења политике према другим земљама, у складу са Трамповом најавом да ЦИА више неће рушити режиме.

– Уколико Трампова администрација заиста ресетује односе са Русијом, то ће за један део Европе значити модификовање или укидање санкција Русији. Однос Европе и Русије ће бити врло занимљив и за нас на Балкану јер је питање шта ће бити са уласком Црне Горе у НАТО, као и какав ће бити однос Србије према НАТО. За овај простор битан је и положај Турске. Садашња администрација је у протеклих годину и по дана имала велике проблеме са Обамом па ће бити врло занимљиво видети како ће се Трамп односити према Ердогану, напомиње научни саветник Института за европске студије.

Проширење на дугом штапу

Ђурковић поручује да је што се тиче саме ЕУ веома значајно на који начин ће Немачка покушати да консолидује и продуби оно што од ЕУ остане, у смислу даљег кретања ка некој врсти пореске хармонизације, дефинисања економског простора, стварања војске, „дакле, остаје да се види шта ће бити идентитет Европе и како ће се одговорити на таласе евроскептицизма“. „Питање проширења ЕУ остаје на релативно дугом штапу, али има гласова који сматрају да кризу у Европи треба искористити за појачавање проширења на овај простор“, закључује Миша Ђурковић.

Извор: Стање ствари