Од Глине до Глобуса

Kада је 1995 године, актуелни премијер а тада генерални секретар Српске радикалне странке, посетио Глину и одржао говор пред несрећним народом некадашње Републике Српске Крајине, осећало се у његовом гласу одлучна премисао да је Хрватска за њега земља у којој никада више неће крочити те да ће Срби добити очекивану помоћ уколико Хрватска војска покуша да заузме територију коју су држали побуњени Срби.

Говор је био следећи:’’ Браћо Срби и сестре Српкиње. Поздрављам јуначки народ српске Баније, српске Глине. Вас који сте први подигли бакљу слободе, 26 јуна 1991 године.Вас који сте први кренули на усташку власт, вас који сте први ослободили неке српске територије. Никада овде усташка власт неће моћи да дође…’’

Нажалост неколико месеци касније, Хрватска војска је извршила погром у тадашњој Крајини а Војска Југославије и Војска Републике Српске није сабраћи притекла у помоћ. Све националистичке опције укључујући и Радикале окретали су главу пред предугачким колонама обесправљених и напаћених избеглица. Хрватска власт је пред телевизијским камерама ликовала на Книнској тврђави под паролом ’’Никада они неће више имати никакву улогу у нашој повјести какву су имали.’’

Тада су Александар Вучић као и сви остали Срби на планети земљи за пропагандни ХРТ били ’’четнолики терористи’’ и ’’југо-четници’’ или шта већ.

Стекао се такав утисак, да су се српско-хрватски односи толико уназадили да ће на граници бити подигнут зид те да аутопут Београд-Загреб неће прорадити ни у наредном миленијуму.

Међутим, две деценије касније, политичке прилике на Балкану су се драстично промениле. Рат је био узалудан а идеологије су биле лажне и неодрживе. Многи су свукли некадашње политичке кошуље и обукли су нове . Све се заправо радило о моћи, комфору, имовинској користи и ратном профитерству. На највећу жалост и Србије и Хрватске исте те политичке струје су се поново дочепале власти.

Исти људи који су распиривали верску, националну и коју год пожелите мржњу, сели су у удобне владајуће фотеље и почели су да пропагирају европске идеје које су им две деценије унатраг биле толико непознате и стране, да су се и на сам помен истих гнушали и гадили.

Европска Унија је то једва дочекала и наравно подржала. Стављајући под тепих туробну и мрачну прошлост двеју најачих политичких елита тренутно од Загреба до Београда.

Односно прецизније, од ХДЗ-а до СНС-а.

У јеку дешавања око наводног атентата на садашњег премијера Александра Вучића који до краја није расветљен и за који многи војни аналитичари сматрају да је ’’измишљен’’, Вучић је похитао ка држави за коју је некад сматрао да је ’’усташка’’ и изјадао се брже боље тједнику под именом ’’Глобус’’. А ови су наравно то прихватили оберучке као раме за плакање некадашњем ратном, пардон политичком колеги. Па још иако има шта да аутошовинистички изусти на рачун свог народа, то је за ХДЗ медије као шлаг на торту, што би се рекло.

Из опширног интервјуа је најзанимљивија следећа констатација Александра Вучића поводом атентата: ’’ Ја сам забранио да се о томе говори и пустимо полицију да ради свој посао. Нема смисла сада кукати. Има ли људи који мени не желе добро? Има их колико год хоћете, различитих, од тајкуна до многих других. Али шта да радимо, то је Србија! Па кога ми нисмо убили од својих! Све што је нечему вриједело ми смо убили. Карађорђа, Милоша…на крају и премијера Ђинђића’’.

Нећу сада коментарисати слободу медија којој је он забранио да пишу о атентату нити његово мишљење о Ђинђићу које је до скора било сасвим другачије.

Већ на његову изјаву о сарадњи са Андрејом Пленковићем: ’’ Пленковић и ја смо, ако смијем то рећи а да се он не наљути, разговарали неколико пута. Одлично смо се разумјели у свим другим питањима, само се нисмо дотицали питања Србије и Хрватске. Разговарали смо и о Еуропи и Америци, али о Хрватској и Србији није било ниједне реченице’’.

Заиста? Неуки би читалац поверовао у изнето да којим случајем та ’’Еуропа и Америка’’ није и организовала састанак између Вучића и Пленковића.

Има нека тајна веза рече једном једна песма. Некада се и непријатељи знају страсно волети, дизати рејтинг један другоме преко таблоида а затим им и подместити ногу ако баш и то некада затреба.

Бизарни су подземни тунели и канали који се простиру испод Балканског политичког тла. Стиче се утисак да једни другима притичу у помоћ услед тешких политичких ситуација. Њежно се воле, онако из прикрајка. Да сумњичави гласачи који су заслепљени лебдећим национализмом којим случајем не би посумњали у своје лидере.

Како беше оно функционише српско-хрватски политички однос?

Ми вама Шешеља и његове претње да ће посетити љепу вашу домовину. Ви нама Милановића и његове стручне анализе да смо ’’шака јада која жели освојити Балканско полуострво’’.

Док народ то буде упијао са телевизијских екрана, ми ћемо у тишини наздрављати једни другима.

Ко никада није прелистао нити једну страницу Орвела тај неће схватити манипулације широким народним масама.

Коме још није јасно да су државице из некадашње СФРЈ трагикомичан маркетиншки експеримент, тај је дефинитивно безнадежан случај.

Међутим једно је сасвим сигурно.

ХДЗ и СНС се међусобно одлично капирају!

Пише: Милош Дојчиновић

Извор: Ин4с