Република Македонија: криза и после избора

Албанске странке су овога пута потпуно „заказале“

Са недавних демонстрација у Скопљу (Фото Ројтерс)

Митко Арнаудов

Требало је да парламентарни избори у македонској држави означе крај вишегодишње политичке кризе, али ни после изласка на биралишта то се није догодило. Резултати су више него очекивани. И поред суочавања с многобројним аферама за време њене десетогодишње владавине ВМРО-ДПМНЕ је претпрошле недеље успела да освоји велики број мандата. Опозициона СДСМ, и поред снажне подршке тзв. међународног фактора и негативне кампање коју је водила у односу на странку бившег премијера Груевског, није успела да освоји ни један глас више. Напротив, Груевски је поново освојио скоро 20.000 гласова више у односу на лидера опозиције Зорана Заева. С друге стране, албанске странке су потпуно „заказале“: ДУИ, на челу са Алијем Ахметијем, једва је успела да освоји десет посланичких мандата, док је „традиционална“ Демократска партија Албанаца Мендуха Тачија добила само два мандата. Након ових избора нову снагу у албанском политичком блоку представљају грађански покрет БЕСА са пет освојених мандата и Алијанса за Албанце са три освојена мандата.

Оно што је најважније: Државна изборна комисија још није саопштила коначне изборне резултате. „Тесна“ разлика у гласовима између ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ намеће и сумњу у могуће изборне малверзације. Више од 30.000 гласачких листића су неважећи, док су СДСМ и БЕСА поднели приговоре изборној комисији због нерегуларности у гласачком процесу на појединим изборним местима где је већинско становништво албанске националности. Помиње се неколико стотина спорних гласова који могу да промене однос снага, а самим тим и да одлуче ко ће бити нови мандатар. Неофицијални подаци говоре да је ВМРО-ДПМНЕ освојио 51 мандат, СДСМ 49, ДУИ 10, БЕСА 5, Алијанса за Албанце 3 и ДПА 2 мандата. Уколико се уваже приговори које су доставили СДСМ и БЕСА, могуће је да ВМРО-ДПМНЕ изгуби један до два мандата и да тиме буде на истој равни са СДСМ. Да ли би у том случају македонски председник поверио мандат оној странци која прва састави коалицију или бисмо се поново вратили на почетак и на преговарање о тзв. прелазној влади?

Чак и у случају да се не промени број освојених мандата, будућа изборна коалиција у Македонији ће бити веома слаба да би се бавила суштинским питањима с којима се суочава ова држава. Тога је свестан и међународни фактор који интензивно прати постизборне „перипетије“ у македонској држави. Амерички амбасадор се већ сусрео с бившим македонским премијером Груевским, но садржај овог сусрета остао је за јавност непознат. Европска унија и администрација у Вашингтону су изразили задовољство због успешно спроведених избора, али „победнику” нису честитали. У међувремену, челници СДСМ и ВМРО-ДПМНЕ су наставили с уобичајеном праксом препуцавања и међусобног оптуживања. У свему овоме албанске политичке партије, имајући у виду чињеницу да је више од 50.000 грађана албанске националности гласало за опозициони СДСМ, не заузимају никакав став, чак и након обављених консултација с њиховим „свеалбанским лидером“ у лику Едија Раме.

Након најновијих парламентарних избора у Македонији, осим што смо установили да је македонска држава далеко од коначног решења политичке кризе, преостаје нам да закључимо да македонски грађани све више постају жртве једне политичке структуре која не само што доводи у питање одрживу будућност македонске државе већ додатно генерише нетрпељивости на грађанској основи, без обзира на националну, етничку и религијску припадност. На крају, намећу се питања: Да ли политички лидери који су потписали споразуме из Пржина, чији резултат су ванредни избори, имају легитимитет за учешће у будућим преговорима о превазилажењу кризе? Да ли ће албански блок искористити ову ситуацију у циљу поновног актуелизовања албанског питања у региону или је заиста изгубио америчку подршку? И да ли је коначно у Македонији дошло време да се формира експертска влада, по угледу на прву македонску владу на челу са Кљусевим, након стицања независности, да би поново ова држава кренула испочетка? Закључак је да је нови почетак боља опција у односу на лош крај.

 

Аутор: Митко Арнаудов, докторанд на Универзитету у Београду – Факултет политичких наука

Извор: Политика