КУСОВАЦ: Хрватска тражи враћање икона које није успјела да уништи 90-их

Фото: РТРС/Новости

Од 1.065 предмета културног блага чијим враћањем Хрватска условљава отварање поглавља 26 у евроинтеграцијама Србије, 500 до 600 су вриједне српске иконе, сакрални предмети и српска архивска грађа, које су Срби спасили од уништења пред хрватском војском, рекао је данас историчар умјетности Никола Кусовац.

Он је на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске и Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд, упозорио да Хрватска не намјерава да то благо штити, као и да је удовољавање овом захтјеву проба за брисање српског културног присуства на Косову и Метохији.

„То је лицемерје најгоре врсте. Ми смо то спасавали да не униште, а сад треба да их пошаљемо њима“, рекао је Кусовац, који је учествовао у спасавању српског културног блага на подручју Хрватске.

Он је навео да Хрватска тражи драгоцјене српске иконе – њих око 500 до 600, углавном из 18. и 19. вијека, али и двије или три из 16. и 17. вијека, конзервиране и смјештене у Сремским Карловцима.

Кусовац је истакао да су оне свједочанство трајања Срба на том простору, али и духовних вриједности које су остваривали и умјетничких трагова које су оставили иза себе и да Хрватска то тражи да би и то избрисала.

„Само ако сте наивни повероваћете да то траже да би их чували и да би сведочили о нашем трајању тамо, јер сваколика историја и догађања до данас говоре супротно. Говоре да им је једино стало да се то уништи и да и ово мало трагова треба да им вратимо па да униште до краја, да о нама нема никаквих сведочења“, рекао је Кусовац.

Он је истакао да иконе не треба враћати, јер ће одмах иза тога услиједити питање онога што се налази на Косову и Метохији, да би се истим поступком и то покушало уништити.

„Ако поклекнемо на овим иконама, следи нам иста судбина и за културно благо на Косову и Метохији. Треба се борити колико је год могуће да ово очувамо. Ово је прва брана за оно што следи. Срећна је околност да нам постоји Република Српска и да тај део који је код Срба може да се штити“, рекао је Кусовац.

Он је оцијенио да у Србији није довољно познато колико вриједно културно благо Срба и Српске православне цркве је постојало и уништено у Хрватској у Другом свјетском рату и 90-тих година.

„Заболеће нас тек онда кад се дочепају Грачанице, Дечана и Пећке патријаршије. Тек онда ћемо да видимо која је то велика невоља, а спрема се, јер већ покушавају да то оставе на чување онима који су наши највећи злотвори, који нас бришу са тих простора“, рекао је Кусовац.

Музејски савјетник Милојко Будимир, који је за вријеме рата од 1991. до 1995. године био директор Музеја Книнске Крајине, рекао је да је од 23.000 предмета које је Хрватска потраживала враћено више од 20.000 и да је остало само оно што је власништво Српске православне цркве.

„Све што је донесено са тих простора је обрађено и објављено и о томе се зна. Само, нажалост, ни данас, послије више од двије деценије, не знамо шта је било са оним дијелом културног блага које је послије нашег прогона остало у Хрватској и које је, сигурни смо, највећим дијелом уништено“, рекао је Будимир.

Он је указао да једино није спорно враћање збирке око 500 ексера и сличних предмета из римског периода, које је Историјски музеј Книнске Крајине пренио почетком 1995. године на конзервацију у Београд.

„Мислим да не треба бити проблем да се то врати јер су то углавном предмети који су припадали римском периоду, али наша културна баштина и наше иконе, за то нису створени услови да се врати у Хрватску“, закључио је Будимир.

Он је истакао да српско културно благо не треба враћати у Хрватску док се не обнове уништени објекти Српске православне цркве, док се не врати српски народ и промијени однос Хрватске према Србима.

Будимир је указао да је прогоном Срба из Српске Крајине и Хрватске 90-тих година Хрватска систематски уништавала споменике културе да би уклонила трагове миленијумског присуства Срба на тим просторима, а нестало је око 7.000 српских икона.