СЛИКА СРБИЈЕ: Надомак Великог Градишта, једна школа, један ђак (ФОТО)

Тужна слика из Србије – у школској клупи у целој школи само један ђак. Ово је прича о дечаку Павлу, али и права разгледница из једног села надомак Великог Градишта, којим, уместо дечје граје, одјекује само кошава.

Када је основана, 1838. године, Основну школу у Раму, у општини Велико Градиште, похађало је 50-так ученика.
Данас је у њој само један ђак – Павле Стевановић, једино дете у школи!
Сама школска зграда, тик уз стару тврђаву на брду изнад широког Дунава, одаје дух неких прошлих времена. Подигнута 1999. године, на месту старе школе, изгледа више као сеоска кућица, а не школа – кухињица, ходник, пространа учионица и два тоалета (мушки и женски).

У њој само три школске клупе и катедра. Подсећају на још два ђака која су до прошле године ишла у ову школу, али су после завршеног четвртог разреда, отишли на даље образовање у велику и много бројнију школу у Великом Градишту. Деца из Рама, наиме, у издвојено одељење у свом селу иду до четвртог разреда, а потом старије разреде похађају у градишкој ОШ „Иво Лола Рибар“.
„Павле је ове школске године остао сам, али то му није никакав проблем. Није му чудно, ни необично, он воли да буде у центру пажње“, објашњава млада учитељица Маја Маринковић и помоћна радница (популарно теткица) Биљана Секуловић.

Учитељица Маја са 25 година има већ две године стажа, а од септембра је једина учитељица јединог ђака-трећака Павла. Њу из суседног села родбина сваки дан довози на посао, пошто аутобуса нема, а ни Маја још нема ауто. Нема ни амбиције попут већине својих вршњака да „напусти брод који тоне“ и одсели се у Београд или иностранство, као већина младих из овог дела Србије.
И ту лежи разлог због ког је Павле једино дете у школи, цело место наиме напуштају млади људи, који због недостатка посла одлазе да срећу пронађу негде другде.

Маја је за Мондо казала да јој је једино битно да има посао и не жали се због услова у којима ради. „Другачији је осећај радити с једним ђаком. Прилагодјавамо наставу њему, индивидуализујемо је. Радимо темпом који њему одговара. И физичко радимо – када је лепо време идемо напоље и добацујемо се лоптом, а кад је зима овде радимо вежбице“, објашњава Маја план и програм у овој необичној школи.
„И следеће године Павле ће бити сам, а када он заврши треба да дођу још два првака“, нада се учитељица, која, иако млада, не делује нимало попустљиво.

Павле је још открио и да не зна шта значи када неко дигне два прста, као ни због чега постоји школско звоно, али сигурно зна једно – да му недостају вршњаци.
Зато се и радује поласку у већу школу.
И „теткица“ Биљана прича нам шта су њена задужења. Не разликују се много од оних у осталим школама, али постоји једна разлика, она ложи две пећи од којих је једна у учионици, а друга у кухињи.
Каже да ни пијаће воде у месту нема, па Павле у школу доноси сопствену ужину и залихе воде.

„Слабо се рађају деца овде, у целом селу је још четворо мале деце која нису још стасала за школу“, отрива Биљана. „Мало је брачних парова, јер је велики број њих отишао у иностранство. Убија нас то што нема превоза, аутобуси овде не долазе, а и у општини Велико Градиште нема посла“, каже ова жена, која са супругом издржава сина средњошколца и помаже ћерку која је недавно нашла посао у Београду.
Она додаје да је проблем и то што у Раму не постоји предшколски програм, па због тога неку децу родитељи већ са шест година одводе у друге школе у општини и ту их касније уписују.

„Ово је некад било риболовачко село, али се због високе цене дозвола за риболов људи све се мање тиме баве. Неки раде на копу у Костолцу и то је то. Већина је побегла у иностранство“, разочарано прича Биљана.
Већина старије деце, средњошколаца и студената, каже, чак ни за распуст неће да дође у село – нема где да се изађе, нема кафића.„Село једино оживи у августу кад сви дођу из иностранства. Већина их ради у Италији и Немачкој, а дођу и за празнике – Ускрс, Божић и сеоску славу. Једино тада овде се чује граја деце и весела цика“, кажећ Биљана, која ипак гаји наду да ће за овај крај доћи нека боља времена.

ТПКЊУЗ/Мондо