Спомен костурница у Сурдулици… дело бугарских крвника

Бугарски окупатори су 1915-18. Сурдулицу претворили у кланицу Српског народа.

Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за „Моравску Бугарску“, а Срби, становници тих области, за – „Моравске Бугаре“. Према једној наредби бугарских окупационих власти, реч Србин није смела ни да се изусти…

Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено у свему око 20 хиљада Срба свих узраста и оба пола (али тачан број се не зна, креће се и до  30.000). Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје – бајонете.

Спомен костурница у Сурдулици је 1924. изграђена у непосредној близини сабирног логора. Сурдулица је била задње место где су Бугари доводили заробљене Србе и ту их убијали а под изговором да их воде да раде у  рудницима у Бугарској.

Спомен костурница поново изграђена баш на месту где је некада била, у дворишту Средње техничке школе „Никола Тесла“ .

Током окупације Сурдулица је прозвана „српском костурницом“ због невиђеног масакра цивилног становништва, родољуба и интелектуалаца из целе земље.

После ослобођења  прва ископавања започео је др Арчибалд Рајс као експерт српске владе за утврђивање злочина окупатора.

Све пронађене кости су смештене у привремену гробницу, а касније, августа 1924. су пренешене у спомен-костурницу, коју је открио краљ Александар Карађорђевић.

У оквиру костурнице је у продужетку саграђена гимназија.

Али ни  тада нису пронађена сва места на којима су извршавани злочини.

Американац Вилијем Драјтон, у свом извештају међусавезничкој комисији за утврђивање бугарских злочина наводи:

„Сви Срби који су били образовани или виђенији међу својим суграђанима, били су похватани и спроведени у логоре у Бугарску. На путу за интернацију дотеривани су до Сурдулице… Цела околина овог места представља пространо гробље, па је оправдано названа „кланица Срба“,јер су Бугари на путу за Бугарску , током новембра, децембра, јануара, фебруара 1915-16 године овде свакодневно спроводили 200-400 Срба за интернацију, од којих су овде поубијали велики број…“

Почетком Другог Светског рата, 22. 4. 1941. У  костурници  је упала група бугарских војника и потпуно је демолирала и разбацала кости мученика свуда око споменика.

Све што је било разбацано око костурнице, српски свештеници су тајно, ноћима преносили у стари звоник цркве Светог Ђорђа, који се налазио поред школе.

У фебруару  1943. натерали су ученике школе да са зграде поскидају циглу по циглу, које су камионима пребацили у Бугарску, а подрумске просторије затрпали су земљом

Од костурнице само је крст  сачуван и налази се у дворишту школе.

У унутрашњости костурнице пажњу је привлачила лобања на зиду супротно од улаза, са бајонетом крвника који је није могао извући из главе жртве.

После „ослобођења“ Сурдулице, септембра 1944. год. дошла је комунистичка власт, која је зарад политике братства и јединства са бугарским народом оставила питање костурнице по страни.

Једино је у току Титове владавине нађено за сходно, да се на зиду школе постави плоча да је ту била костурница.

Из сада познатих разлога обнове Спомен костурнице није било све до 1989. године.

Тада почиње обнова која је убрзо стагнирала због политичких (не)прилика у бившој Југославији.

До коначне обнове из темеља дошло је 2004. а друга фаза уређења унутрашњости почела је 2005. године.

Тачан број убијених Срба у Сурдулици до данашњег дана није познат. До тачне цифре се може доћи анализом података из бугарске архиве тога времена, до тачног броја покушао је да дође Др. Миливоје Петровић, али му увид у бугарске архиве није био дозвољен, што и не чуди много.

Тачна број зверски побијених Срба од стране Бугарских звери у Сурдулици процењује се од најмање 3.000 до чак 30.000 људи, жена и деце.

СРПСКА ИСТОРИЈА Приредио Ђорђе Бојанић