Подсећање: Епископ Артемије: Обновимо наше светиње молитвом (2)

arhmih-300x190ГЛАСНИК КиМ број 120, 23. јул 2002. године

ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ: СЕМ БОГА, НИКО НАМ НЕ ПОМАЖЕ

Београд 17.07.2002.

На конференцији за штампу одржаној данас у Београду владика рашко-призренски Артемије рекао је да православна црква на Косову и Метохији неће одустати од обнове и реконструкције порушених манастира и цркава, додајући да помоћи за ту акцију, сем од Бога, нема ни са једне друге стране. Владика Артемије је затим додао:

– Повод за ову конференцију није била паљевина манастира Зочишта, него одлука Епархије рашко-призренске да након три године од егзодуса нашег народа са Косова, рушења наших светиња да крене у молитвену обнову наших светиња, јер сматрамо да без Божије помоћи ми као људи са својим снагама не можемо ништа учинити. Зато смо и одлучили да најпре на нашим порушеним светињама вршимо света богослужења да вршимо св. Литургију, надајући се да ћемо само уз помоћ Божију и разумевање и добру вољу многих партнера, пре свега нашег народа и наше државе, па онда и међународне заједнице, да ћемо моћи да кренемо у материјалну обнову порушених светиња.

Тако је Бог хтео да кренемо од манастира св. Врача у Зочишту, недалеко од Ораховца, јер је то манастир који је међу првима и пострадао на Косову и Метохији. Будући да је 14. јула била манастирска слава – манастир је посвећен Светим Врачима Козми и Дамјану, ми смо одлучили да тога дана вршимо св. Литургију на дворишту манастира. То је и организовано уз помоћ КФОР-а и УНМИК полиције. Са разних страна Косова и Метохије дошло је монаштво, дошло је и доста народа. Литургију смо вршили под отвореним небом, као најсветијем храму у коме Бог делује, јер ништа светије нема од природе, од храма покривеног небеским сводом.

Та литургија је била веома молитвена, дирљива. Нисмо се ту окупили да било кога провоцирамо, или из било којих других побуда, већ из чисто молитвених разлога и жеље да кренемо у видање рана наших светиња, а њих има много на телу наше Цркве, на телу нашега народа. Као што су и Св. Врачи и за живота и после смрти, све до данас, лечили многе болеснике, видали многе ране, то смо и ми хтели да са манастиром Св. Врача кренемо у духовну обнову, молитвену обнову тих наших светиња.

После богослужења, ја сам се обратио присутнима и нагласио да са овом св. Литургијом почиње обнова манастира Св. Врача у Зочишту. Тога дана сам разговарао са командантом немачке бригаде која је задужена да обезбеђује село Зочиште, Ораховац. Рекао сам им да остављам тројицу монаха који ће већ сутрадан, 15. јула, да крену у рашчишћавање рушевина и вршења припрема за покретање обнове.

Међутим, они који су манастир и порушили, то су албански екстремисти из села Зочишта и околине, они су и за време св. Литургије показали своје право лице. Већи број их се окупио на брдашцу изнад манастира и све време док је служба трајала они су провоцирали, упућивали разне погрдне речи и псовке, а то је и забележено.

Када се народ разишао, када су напустили манастир, изгледа да је и КФОР напустио заштиту те светиње, иако сам директно молио команданта да се манастир чува даноноћно. Очекивао сам, после онаквог понашања албанских екстремиста, углавном омладине, поновни напад на манастир. То се и десило истог дана после подне, око четири сата, када у манастиру није било више никога и када га је КФОР напустио.

Када је дакле престало обезбеђивање, када је престало чување манастира, они су решили да докрајче оно што је било остало од раније, па су на два места у манастиру подметнули пожар. Ипак, КФОР пожарна бригада је интервенисала, пожар је локализован.

Али, КФОР је ускратио пратњу мојим монасима који су имали да станују у Великој Хочи, а да ту долазе сваког дана и раде на рашчишћавању и припреми за обнову. Очигледно да нисмо наишли на адекватно разумевање оних који су дошли по резолуцији 1244 да донесу мир, безбедност и сигурност свим грађанима КиМ. То се показало одмах по њиховом доласку, а ето, то се показује и након три године њиховога присуства. Видећемо како ћемо даље да кренемо. Али ми не одустајемо од наше намере. Уздамо се пре свега у помоћ Божију и милост Божију и у подршку нашег народа и наше државе да ћемо ми ипак кренути да видамо те дубоке ране на телу српскога народа и српске цркве. Јер, кроз обнову манастира и цркава припремамо у ствари и повратак свих прогнаних на своја огњишта. С друге стране, сваки повратак нашег народа даће нам нове снаге и нове храбрости за обнову наших манастира.

После владичиног излагања, постављено је питање колико је акција дугорочна и каква је подршка КФОР-а
Владика рашко-призренски Артемије је одговорио: Планирано је да се манастири и цркве обилазе, како је већ могуће, цело лето и целу јесен. Идуће недеље су на реду Осојане, где се прошле године вратило нешто нашег народа, а немају цркву, немају свештеника. Идемо тамо да се са њима помолимо Богу и да поставимо ту њихову молитвену обнову и њихове светиње.

26. јула код Призрена је прослава 650 година манастира Св. Архангела. Тај манастир је већ жив, али да се помолимо Богу да се он подржи и одржи. Затим су у плану Манастир Св. Тројице, манастир Бинач и остали наши манастири по Косову и Метохији. Имамо дакле, у плану да тај подухват траје не само ове године него све док се светиње буду обнављале.

Што се подршке тиче, ми имамо подршку у томе што имамо пратњу да дођемо до тих наших светиња. Чак и наш народ са Косова и Метохије успева, преко локалних свештеника и преко КФОР-а и УНМИК-а добије пратњу и дође на та наша богослужења.

Али, као што сте већ чули и као што сам већ рекао, КФОР отказује своју услугу да обезбеди та места где би се са обновом кренуло. Јер, без стварног обезбеђења ту није могуће да нико дође да ради или да оно што се уради преживи макар и један дан.

То се показало већ код храма Св. Врача, када је поподне манастир био поново нападнут и изложен пожару. Остаје да видимо и да се боримо и ми и представници наше државе и владе да се таква подршка и таква безбедност од стране КФОР-а, јер они су ради тога на Косову и Метохији.

Осим епископа рашко-призренског господина Артемија, на јучерашњој конференцији за новинаре говорили су Рада Трајковић, Ранђел Нојкић и Драган Велић, покушавајући да објасне положај преосталог српског живља на Косову и Метохији и неопходност националног консензуса према решавању тог колико тешког, толико и значајног питања. „Власт у Србији и Југославији још нема стратегију како да реши тај проблем“, рекао је Нојкић, док је Велић говорио о значају предстојећих локалних избора, као и о значајним пропустима у регистрацији српског становништва расељеног са Косова и Метохије. Оцењујући као веома значајну ову дугорочну акцију епархије рашко-призренске за молитвену обнову српских светиња, Рада Трајковић је, такође, говорила о томе да Срби немају чак ни јасну државну стратегију о решавању проблема Косова и Метохије.

ЕПИСКОП АРТЕМИЈЕ СЛУЖИО У ОСОЈАНИМА

Грачаница, 21. јули 2002.

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски господин Артемије данас је служио свету архијерејску литургију у селу Осојане, недалеко од Клине. Литургија је служена испред храма кога су тешко оштетили албански екстремисти у лето 1999. године, непосредно након завршетка рата. Тада је и целокупно становништво Осојанске долине било принуђено да напусти своје домове. Осојанци су у избеглиштву остали све до прошле године када се 13. августа 2001. године вратила прва група од педесетак становника овог села. Данас је у Осојанима живи 250 Срба и живот се полако обнавља. До сада је обновљено 56 кућа и у скоро време очекује се да се под кров стави још двадесетак домова. Ова српска енклава под сталном је заштитом шпанског КФОР-а који је обезбеђивао и данашње богослужење.

Литургијом у Осојанима настављена је акција ОБНОВИМО СВЕТИЊЕ МОЛИТВОМ чији је циљ да се на местима уништених или оштећених православних цркава обављају богослужења како би се оне духовно обновиле и тиме се показало да се српски народ не одриче својих светиња. Православне светиње увек су биле духовна окупљалишта српског народа која су вековима чували српски и хришћански идентитет. Њихова обнова кључни је елемент за повратак прогнаног становништва.
Након свете Литургије обављено је саборно венчање 9 парова, који, услед тешких околности, нису до сада били црквено венчани.

 

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ