КОМЕНТАР: Како се Западу од ватрогасаца привиђају шпијуни КГБ

ТОГ 7. маја 1999. године НАТО варвари су касетним бомбама избушили Ниш као сир и усмртили 15 цивила. Жуте убице су највише косиле на пијаци и око зграде патологије медицинског центра.

Заслепљени паранојом о источној утвари са Црвеног трга, наши брижни пријатељи са Запада практично нам саветују и да закатанчимо сећање на зло које су нам нанели и да добровољно обришемо њихове крваве трагове. Закаснили су.

Јер, управо су професионалци из нишког центра очистили више од 4,2 милиона квадрата од испљувака смрти „Милосрдног анђела“. На том простору пронађено је и уништено више од 13.000 експлозивних направа, просутих из утроба крвожедних бомбардера.

Том великом оку, још већег брата, које може да види и коју жељу је свако од нас „убо“ у филџану, од водених топова привиђају се каћуше, а од ватрогасаца намргођени шпијуни КГБ.

А ти руски „жбирови“ међу првима су ускакали у воду која је 2014. давила Обреновац, спасAвши око 600 малишана. Воденом „артиљеријом“ бомбардовали су ватру, која је гутала шуме и куће, не само у Србији него и у Босни и Херцеговини, али и у чланицама НАТО – Албанији, Грчкој и Словенији!

Дакле, око Ниша није киша, како се тврди у оној народној песми, него грмљавина Запада, који нас тера да бушимо чак и руске гумене чамце, не би ли нас једног лепог дана примили у њихову бушну Нојеву барку. Ваљда ће им се неко захвалити на тој пријатељској препоруци.

Милан Бабовић