Пријатељство са Русијом: већина у Скупштини
Група пријатељства са Русијом из Скупштине Србије бавиће се јачањем билатералних веза. Крајем прошле недеље парламентарце је примао амбасадор РФ у Београду Александар Чепурин, учесници састанка су говорили о економији, међурегионалним везама и курсевима руског језика за српске народне посланике.
На питања нашег дописника одговорио је потпредседник српског парламента, заменик председника Демократске странке Србије Ненад Поповић, који се налази на челу Групе пријатељства.
Да ли је тачно да је ваша група најзаступљенија у Скупштини? Каква је политичка тежина програма?
Наравно да је највећа. Јер је у овој групи 56 народних посланика и чланови из наше групе долазе из готово свих парламентарних странака, што говори о снажној опредељености свих релевантних политичких снага у Србији да се сарадња са Русијом развија у најбољем интересу, и у обостраном интересу наших држава. Група пријатељства нема извршна овлашћења, али је то орган парламентарни са великим моралним ауторитетом и утицајем у српском друштву. Задатак групе пријатељства је да охрабрује државне органе, привреду, културне и научне институције, органе локалне самоуправе, рецимо, и Србе и Русе да сарађују. Ми смо определили неколико најважнијих области у којима би та сарадња могла да се одвија. Пре свега то је унапређење политичког дијалога и развој међупарламентарне сарадње. Друга би сигурно била економија и привредна сарадња, трећа је култура, четврта је сарадња локалних самоуправа и региона Србије и Русије. Онда наука, затим војно-техничка сарадња, хуманитарна сарадња, поготово после отварања овог хуманитарног центра у Нишу, и наравно развој сарадње са медијима и цивилним друштвом. Ето то су те неке основне теме о којима ћемо у току трајања мандата ове скупштине да се бавимо и да сарађујемо са групом пријатељства у руској Думи, групом пријатељства са Србијом. И овим путем стварно желим да искажем пуну захвалност Његовој Екселенцији господину Чепурину на исказаној спремности да и он и сви његови сарадници који су били присутни на том састанку, а били су присутни практично сви заменици господина амбасадора, осим тога што су нас и подржали и договорили смо и заједничке облике сарадње, а наравно добили смо и неколико предлога од господина Чепурина што се тиче будуће сарадње и један од њих је да следећих месеци одржимо и два тематска састанка. Један би био у вези економије, где би на сусрету са народним посланицима Републике Србије били присутни сви руководиоци руских компанија које послују у Србији. И то би била прва тема, а друга би била посвећена култури.
Амбасада Русије такође је спремна да помогне српским посланицима у освајању руског језика. Како је изјавио господин Чепурин, за заинтересоване може да буде формирана специјална група и уз потребну мотивацију, за учење ће бити потребно неколико месеци.
Врло брзо ћемо покушати да конкретизујемо интерес народних посланика Републике Србије, али мислим да је он већ велики. И сигурно је да ће то да помогне да се те везе између људи који су у највећем законодавном телу да се продубе. Сви народни посланици су у сталним редовним контактима практично са својим колегама из свих земаља света и знање руског језика би још више допринело учвршћивању тих веза и на овоме смо заиста захвални и господину амбасадору и руској амбасади на овом предлогу који ће, надам се, бити врло брзо реализован. Мислим да је питање језика изузетно важно. Генерално, последњих година се повећао број руских компанија на територији Србије што је од изузетног значаја, али с друге стране још увек се у школама не учи довољно руски језик и то би била баш једна тема у оквиру тема за културу, баш питање руског језика у Србији, као језика, ја могу слободно да кажем, будућности за српску привреду, јер, сигуран сам, што више младих буде знало руски језик, тиме ће и економске, политичке, културне и друге везе да јачају.
Шта као лидер групе пријатељства видите као свој главни задатак?
Пошто протеклих година није било активности између група пријатељства као основни задатак сам поставио да се у првом периоду сусрећемо са групом пријатељства Русије макар два пута годишње, једном у току пролећног, и једном у току јесењег заседања обе скупштине, а такође да један сусрет буде у Србији, а други да буде у Русији. Осим тога, тематски сусрети појединих чланова група пријатељства који су заинтересовани за одређене области као што су привреда, култура, наука, образовање би били у склопу ових редовних састанака. И такође желим да кажем да ми у парламенту желимо да пружимо пуну помоћ свима у извршној власти како би се закони који су у интересу и Русије и Србије што брже налазили као главна тема у Скупштини Србије и да ти закони брзо пролазе како би се омогућила боља економска, политичка и било која друга сарадња.
Тимур Блохин / Глас Русије