Симболика јабуке у српској традиционалној култури

фото: onehdwallpaper.com

Културни концепт јабуке развија се и у позитивном и у негативном семантичком пољу

Појам јабука садржан је у језичком сазнању носилаца српског језика, где одражава националне, специфичне и универзалне карактеристике из сфере емоција љубави, мржње и раздора. На материјалу Речника САНУ показаћемо симболику јабуке у српској националној култури. Симболичка функција јабуке као родног дрвета (воћке) припада свету културе, а не природе, а то је слика стварности заснована и на наивним представама и на интуитивној спознаји.

Позитивно поље организује се око даривања у ситуацијама породичних обреда и церемонија као што су: прстеновање девојке – веридба, свадба и рођење детета, а негативно поље око свађе, сукоба, раздора у ситуацијама двобоја, мегдана и бојног поља, које најбоље илуструје израз митског порекла јабука раздора.

Церемонијално даривање у српском традиционалном друштву није се могло замислити без јабуке. Даривање јабуке најчешће се реализује у церемонији веридбе уз прстеновање девојке, где имамо конкретне радње: „дати јабуку“, „примити јабуку“, „послати јабуку“: Момкова мати даје девојци позлаћену јабуку с рузмарином, а њен пристанак означава се изразом да је девојка примила јабуку. Материјално даривање је у новцу који девојка прима од момка као знак прихватања његове просидбе, а јабука је обавезан пратилац те церемоније: Домаћин се обраћа својој кћери, па ако од ње добије потврдан одговор, узима се јабука. Момак вади новац и полаже га – „меће јабуку на синију“ као део завршеног церемонијала веридбе.

У току обреда свадбе „гађа се кроз прстен јабука“; јабука на свадбарском барјаку представља симбол плодности, а у церемонијалу „свадбарске софре“ помињу се деверска, кумовска и старојкова јабука. У јабуку положену на софру забада се новац као дар невести, и то најпре девер или кум или старојко, па тек онда остали сватови на свадбеном ручку. Давање и примање јабуке по традицији се вреднује позитивно, као нормалан и пожељан чин при веридби, али се догађа и нарушавање тих вредности, што се оцењује као лош, непожељан поступак, па бацити јабуку значи раскинути веридбу.

Девојка удавача је зрела/незрела јабука, што симболизује спремност/неспремност девојке за удају. Израз зелена јабука означава недорасле, незреле момака или девојку за женидбу/удадбу, а златна јабука у примеру: Пала ми златна јабука у крило значи „оженио сам се добром девојком“.

Симболика јабуке са етичке равни пренела се на емотивну раван, па јабука  симболизује љубав уопште: испрва се давала а и данас се даје јабука вољеној особи као израз љубави и нежности, а јабуком се именује и сама вољена, драга, мила особа, као у примерима из Речника САНУ: „Снахо моја, од злата јабуко“; „Ој Стојане, јабуко од злата“; „Ниџо, јабуко моја.“

У ситуацији растанка и губитка јабуке у изразу од злата јабука симболизује вољену, драгу особу, у значењу „особа од непроцењиве вредности, изузетна особа“: „Имао сам од злата јабуку, па ми данас паде у Бојану.“ Изразом горка јабука означава се неузвраћена љубав.

Славље поводом рођења и даривање детета прати кићење јабуке, тако што се у јабуку забада новац, са жељом за здрављем и материјалним благостањем детета. Тако јабука у српској култури симболизује „здравље“ и „младост“: „И родила ка јабуку сина.“

У концепту јабука емоција полне љубави реализује се као спој духовног и телесног, што асоцира на идеалан спој двеју половина расечене јабуке, а што показује раскошна поетска слика љубавног чина у Његошевим стиховима: „Сњежана јој прса кругла, а стрецају светим пламом, / дв’је слонове јабучице на њи дубе слатким мамом“; / Играм јој се јабукама – два свијета срећна важе. У овом чину чулне љубавне игре, јабука  својом симболика дочарава срећу спајања духовног и телесног у емоцији праве, истинске љубави, која се одликује узајамношћу и реципрочношћу давања и примања.

Израз јабука раздора у значењу „оно што изазива неслогу, предмет свађе, спора, раздора“ повезује се са грчким митом: Златна јабука са натписом „најлепшој“, коју је, према грчкој митологији, богиња свађе Ерида бацила међу богиње Херу, Атину и Афродиту и тиме међу њима изазвала спор.

Улога јабуке у ситуацији двобоја, мегдана реализује се у изразима: послати јабуку и добити јабуку који значе „изазвати, односно бити изазван на двобој, мегдан“ као у примерима: „А да мој Станоје неће да им се сврши на томе, но вели, хоће да пошаље јабуку некоме од твојих.“ „Виђи ђавола – пријети мегданом“; „Перо остарио, па је ипак добио јабуку.“ Градација негативне симболике у концептуалном пољу јабуке  реализована је у ситуацији бојног поља изразом убрати крваве јабуке којим се интензивира значење: „претрпети пораз, бити поражен у борби“. Доминантно обележје у овом делу концепта јесте жеља да се ономе коме је упућена јабука учини нешто лоше, као у изразу дати јабуку за јабуку у значењу: „узвратити ударац, вратити мило за драго“, чиме се наглашава чин освете: Ако генерали не обуздају своје чете, дат ћу им јабуку за јабуку. Негативна симболика јабуке се конкретизује и у виду материјалне надокнаде, одштете за убијеног, као „крвнина“ у чину решавања конфликта крвне освете, као у примеру: „Кад се погоде колико ће се дати за јабуку а колико за укоп, опредијеле и дан када ће … доћи на мирење.“

На прагматичком, пословном плану свакодневног живота јабука је симбол ризичности у неком послу, па израз кисела јабука значи ризик, а загристи (у) (киселу) јабуку значи „упустити се у неки тежак, обиман, ризичан посао, прихватити се таквог посла, ризиковати“: „Немаш појма колико ме радује твој смисао за послове … ти ћеш отерати даље од Игњата. Он није имао храбрости да загризе у такву јабуку.”

Др Радојка Вуксановић

*Уредник Речника САНУ,
Институт за српски језик