Недеља 25. по Духовдану у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици

У Недељу 25. по Духовдану, 28. новембра/11.децембра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Јакова (Купрешака) и јерођакона Паладија (Матића). Литургији је присуствовало око 50 христочежњивих душа.  Неки од њих су се на Литургији сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

У својој архипастирској беседи Владика је говорио на тему недељне јеванђелске приче о милостивом Самарјанину:

“То је, браћо и сестре, кратка јеванђељска прича али има дубоки смисао. Ко је тај човек кога су најамници напали, израњавили на путу и оставили га полумртвог? Немојте да се чудите, то смо сви ми, браћо и сестре. Сваки појединац од нас, а то је и цео род људски. Цео род људски који живи на земљи од Адама до последњега човека. Који су то разбојници који су нас и све људе појединачно напали, опљачкали, израњавили? То су нечисти духови, то су демони који нас гресима рањавају, пљачкају све оно што је божанско у души нашој и остављају нас полумртве, јер без божанских дарова нема правога живота. А ко је тај милостиви Самарјанин који приступа нама и свакоме човеку и свима људима? То је Господ Христос, који је сишао са Неба да људима дарује управо живот вечни. У чему је овај милостиви Самарјанин милостиво поступио према ономе рањеноме човеку? Преви му ране, зали уљем и однесе у гостионицу. Господ је и према нама показао још већу милост него тај Самарјанин, јер је сишао са Очевога престола на земљу, постао човек, учио људе, пострадао од људи, био убијен и васкрсао да би људима даровао живот вечни. А даровао нам је поред тога и лекове против тих рана које нам демони наносе. То су Свете Тајне и Свете Врлине. И сместио нас је све у гостионицу тамо где треба да се исцелимо, а то је Света Црква Божија која је добила од Господа све лекове за све врсте духовних болести, па чак и телесних. Само онај ко жели да се користи тим лековима, он ће бити и исцељен и добити живот вечни. Ти лекови су хришћанске врлине. То су и пост и молитва и милостиња и трпљење и смирење и све остале хришћанске врлине. А Господ рече да је највећа заповест љуби Господа Бога свога и ближњега свога као самога себе.

Како ми можемо љубити Господа свога? Како ми можемо показати своју љубав према Господу? И то је Господ објаснио у Свом Јеванђељу. Ко мене љуби врши Моје заповести. Тако је Господ рекао. Значи, ми држећи заповести Господње, Његово Свето Јеванђеље, живећи по тим заповестима, ми у ствари кроз то показујемо љубав своју према Господу, према Богу своме. А према ближњима онда када им чинимо као људи људима све оно што им је потребно, не гледајући ни на какве разлике међу нама, да ли је из нашега народа, да ли је из било којега другога, да ли је којега сталежа. Дакле, наш ближњи је сваки онај који је у невољи, који има потребе за нашом помоћи. Као што се љубав према Господу изражава кроз држање заповести, тако и љубав према ближњима се изражава и показује у чињењу добрих дела, у помагању онима који су у невољи.

Ето, то је данашња прича, то је данашње Свето Јеванђеље, браћо и сестре, то је поука свима нама који данас живимо и треба да држимо оно што је Господ рекао: „Чини то и бићеш жив“. Да, дакле, љубимо Господа Бога свога и ближњега свога. А пре свега како ми љубимо Господа Бога свога? Чувајући Његову свету веру онакву какву нам је Он предао, јер само са правом вером можемо и остале заповести вршити. А ми смо православни хришћани позвани да сачувамо ту веру неокрњену, неупрљану, неизмењену и да ту веру предамо нашим млађим покољењима, нашој деци и омладини, да би се том вером и ми и сви наши потомци и цео наш народ спасавао до краја света и века. Господу нашем, милостивом Самарјанину нашем, нека је слава сада и увек и у векове векова.Амин.“

После Свете Литургије, у манастирској трпезарији, од стране сестринства манастира приређено је послужење за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

  

  

  

  

  

  

  

  

  

  

  

 

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ