УМЕСТО да је Хашим Тачи у затвору, он долази да положи цвеће жртвама за које су одговорни они којима је командовао. Жалосно је што ниједан суд, почев од Хашког трибунала, до Унмикових и Еулексових делилаца правде није имао храбрости да покрене процес против одговорних за нестанак наших најдражих, као и трговину органима киднапованих Срба.

Овако је у понедељак долазак председника такозане државе Косово у Велику Хочу прокоментарисала Олгица Костић Божанић, из Удружења киднапованих Срба, којој је у лето 1998. године нетрагом нестало петнаесторо рођака.

Тачи је у понедељак положио цвеће на споменик отетим и убијеним Србима са подручја општине Ораховац, у чијем је саставу и српска Велика Хоча. Према сазнањима „Новости“, Тачи је са својом делегацијом у Велику Хочу стигао пре подне. Тада је положио цвеће на споменик на којем су исписана имена 84 Срба, из ораховачке општине, киднапованих и убијених.

У делегацији са Тачијем били су и његов саветник Бранислав Николић, као и Френк Ђетај, председник косовске комисије за нестала лица, али га крај споменика није дочекао нико од хочанских Срба нити ико од представника српског удружења.

– Колико ми је познато, Тачи је само положио цвеће на споменик и отишао – каже за „Новости“ Негован Маврић, из Удружења из Велике Хоче. – Ми смо били упознати са Тачијевим доласком. А, да ли је требало да га дочекамо… То је за нас болно питање: јавност не зна да на Космету у последње две године није ексхумирана ниједна гробница нити је идентификовано иједно тело отетог и убијеног Србина. Зато је, можда, Тачију требало поставити питање о одговорности за отмичаре и убице припадника нашег народа са подручја Ораховца.

Маврић подсећа да се прво масовно киднаповање из овог дела Метохије догодило од 17. до 22. јула 1998. године када је отето 16 Срба – 14 Костића и двоје Николића, старости од 16 до 75 година и опомиње да је 30 Срба киднаповано и убијено и по доласку међународних снага на Космет. Судбина 23 киданпованих и до данас није расветљена. Зато нико од припадника српског народа који је остао у Хочи, на својим огњиштима, чекајући вести и правду за своје најближе – и није сачекао Тачија.

– Полагање цвећа на споменик сасвим сигурно неће олакшати бол породицама киднапованих и убијених – уверена је Олгица Костић Божанић. – Напротив, осећам додатну узнемиреност због Тачијевог лицемерног доласка, поготову што је познато да је и сам био један од команданата ОВК и да се помињао као најодговорнији за трговину органима киднапованих Срба.

ЦВЕЋЕ НЕ ПЕРЕ ГРЕХ

НИКАКВО цвеће, ни хиљаде венаца, не може да опере грех и почињене злочине – огорчена је Олгица Костић Божанић. – Управо је Тачи виђен како, у време киднаповања Срба из ораховачке општине, у друштву Вилијама Вокера излази из затвора у Драгобиљу, где су били притворени Срби, али и Албанци лојaлни Србији. За то постоје и докази. Споменик у Великој Хочи, подсетимо, постављен је 2006. на улазу у ову српску енклаву и на земљишту које припада цркви.