СРАМ ТЕ БИЛО СРБИЈО: Доктор наука, највећи експерт у области крвних судова мозга, бескућник – 25 година ме понижавају, живим као животиња

Др Слободан Маринковић, највећи експерт у области крвних судова мозга, живи на Анатомском институту Медицинског факултета, без купатила, кухиње или било какве опреме за домаћинство. Током деведесетих година надлежни су му два пута доделили стан. Међутим, у први су бесправно ушли полицајци, каже професор, а усељење у други никада се није реализовало због многобројних административних перипетија

Др Слободан Маринковић угледни је научник који већ 25 година живи на Анатомском институту, пишу Новости. Пензионисани је редовни професор анатомије Медицинског факултета у Београду, у чијој је историји упамћен као један од најмлађих доктора наука. Осим тога, међу четворицом је највећих експерата у области крвних судова мозга, предавач на признатим универзитетима од Америке до Јапана, гостујући предавач на конгресима широм света и аутор више од 130 научних радова. А бескућник – већ две и по деценије живи на Анатомском институту Медицинског факултета, без купатила, кухиње или било какве опреме за домаћинство, окружен књигама и најнужнијим намештајем.

„Све је ово страшно понижење, јер живим као животиња,“ каже професор Маринковић за Новости. „Читав радни век нисам успео да дођем до крова над главом. У законским оквирима покушао сам да учиним све да бих решио то егзистенцијално питање, али, нажалост, без резултата. У пензији сам од пре три године, али уз допуштење декана Медицинског факултета, још сам станар ове просторије Анатомског института. До када и како, и шта даље, питања су и дилеме на које ни сада, као и пре 25 година, немам ни одговор ни решење.“

Током деведесетих година надлежни су му два пута доделили стан. Међутим, у први су бесправно ушли полицајци, каже професор, а усељење у други никада се није реализовало због многобројних административних перипетија.

„Увек сам живео поштено и врло скромно, свима сам несебично помагао. Једноставно, моја посвећеност науци и уметности била је неспојива са стицањем материјалних добара и с лагодним животом. Ипак, стекао сам неколико најважнијих ствари: успех у светској науци, значајне радове у уметности и две лепе и паметне ћерке које живе с мајкама.“

Тврди да је и од 2000. године у више наврата покушавао да свој проблем предочи властима; током последњих 16 година обратио се надлежним градским и републичким службама, али га неки, како каже, нису ни удостојили одговора, а одговори оних који јесу сводили су се на „Ми не додељујемо станове“.

Он се 24. октобра ове године обратио и Министарству просвете поводом уџбеника Анатомије са атласом, чији је један од аутора.

„Студенти медицине за учење анатомије годинама користе уџбеник из прошлог века, стар 30 година,“ тврди професор. „Да бисмо прекинули ову недопустиву ситуацију, проф. др Бранислав Филиповић, директор Анатомског института, и проф. др Ласло Пушкаш, шеф катедре анатомије, и ја, урадили смо најсавременију књигу из ове области са анатомским атласом у боји који садржи око 800 илустрација.“

Покушали су да књигу, која је одштампана пре четири месеца, промовишу за званичан уџбеник, али без успеха, књига је и даље „на чекању“. Анатомија је, како професор каже, комплексна наука, има „фазона“ како се памти, а визуелно памћење је примерено и најбоље за учење анатомије, што би нови уџбеник са атласом у потпуности омогућио.

НЕДЕЉНИК