Историчар Дејан Ристић: Хитлер уништио књиге да затре српско биће

Историчар Дејан Ристић тврди да је Адолф Хитлер лично наредио спаљивање библиотеке на Косанчићевом венцу до темеља

Остаци Народне библиотеке на Косанчићевом венцу

Наредбу да се Народна библиотека на Косанчићевом венцу спали до темеља издао је лично Адолф Хитлер! Вођа Трећег рајха свесно је планирао да уништи нашу најзначајнију установу културе, зато што је чувала вишевековни идентитетски код српског народа!

До ових сазнања дошао је историчар Дејан Ристић, током петогодишњих истраживања, које је преточио у књигу „Кућа несагоривих речи – Народна библиотека Србије 1838-1941“. Аутор је, такође, утврдио тачан датум и место оснивања Народне библиотеке и представио најзначајније личности и догађаје који су обележили први век њеног рада. Посебну пажњу посветио је делимичном страдању библиотечког фонда у Првом светског рату, као и његовом потпуном уништењу током Другог светског рата.

– Зграда на Косанчићевом венцу је плански гађана. Све је уништено будући да је циљано гађана запаљивим бомбама, а не класичним пројектилима – говори нам Ристић, иначе некадашњи директор Народне библиотеке Србије. – Била је посебно означена на плановима за бомбардовање. Морала је бити уништена! Ово знамо из сведочења генерала Александра Лера, који је осмислио и реализовао бомбардовање Београда.

Анализирајући аутентичан снимак суђења генералу Леру у Београду, као и другу архивску грађу, Ристић је пронашао доказе који говоре да

се радило о класичном ратном злочину над културном наслеђем.

– Ово је највећи појединачни злочин учињен над културном баштином у Другом светском рату у Европи. Злочин за који нико није одговарао – истиче Ристић. – Прихватили смо страдање библиотеке као суву чињеницу, па никад нико није одговарао за уништење више од пола милиона драгоцених рукописа, књига, фотографија… Никад није покренут поступак за утврђивање одговорности, или за евентуалну ратну одштету због уништења националног фонда који је чуван у Библиотеци.

Као најодговорније за ово страдање, Ристић издваја врх нацистичке Немачке, фашистичке Италије и њихових савезника.

– Хитлер је убрзо после двадесетседмомартовских демонстрација 1941. дао неколико изјава, којима објашњава своје поступке – каже Ристић. – Говорио је да су га Срби изузетно разочарали демонстрацијама, да су издајнички народ. Позивао се на догађаје из Првог светског рата, говорећи да Србија због тога што је била на супротној страни треба да буде сурово кажњена.

Демонстрације 27. марта у Београду одложиле су и напад нациста на СССР.

– Његов бес је због тога био још већи. Поремећен је план за отварање Источног фронта. Притом, демонстрације у Београду су биле шамар који је Хитлеру ударен усред Европе. То је овог диктатора и аутократу разбеснело толико да је наредио да Југославија мора бити разбијена и трајно распарчана, а да Срби, тај бунтован и непослушан народ, морају бити кажњени.

Хитлер је тражио да бомбардовање Београда осмисли генерал који је сравнио са земљом Варшаву 1939. Био је то генерал Лер.

– Напад је требало да има фактор изненађења. Тада на сцену ступа Гебелс, министар пропаганде нацистичке Немачке, који одлази код Хитлера и предлаже да се у недељу 6. априла у 5.20 ујутру, када је било предвиђено да крене здружени копнени напад на Југославију, са таласа Радио Берлина емитују фанфаре као тајни звучни сигнал за почетак рата из увертире „Марш принца Еугена“. Зашто баш та увертира – пита, па одговара Ристић.

– Најелитније и најмонструозније биле су јединице принца Еугена. Осим тога, принц Еуген Савојски је почетком 18. века заузео Београд.

РАЗЛИЧИТИ АРШИНИ

ИСТОГ дана кад је почело бомбардовање код нас, нападнута је и Грчка. За две балканске земље примењена су два различита аршина.

– Док је Хитлер тражио да Београд буде сравњен са земљом, инсистирао је да Атина остане нетакнута – каже Дејан Ристић. – Био је изричит да Атина никако не сме да буде предмет било каквог бомбардовања и рушења, уз коментар да му је јако жао што мора да ратује са Грцима, јер их изузетно цени. Тако је и било.

НЕОБИЧНА СИМБОЛИКА

– ШЕСТИ април био је од судбоносног значаја за српску националну библиотеку. Наиме, 6. априла 1921. Јован Томић, тадашњи управник Народне библиотеке Србије, упутио је иницијативу министру просвете Светозару Прибићевићу да се за потребе њеног смештаја откупи здање на Косанчићевом венцу. То је и учињено. Необична симболика је да је иницијатива упућена 6. априла 1921, а зграда потпуно уништена тачно у дан двадесет година касније – примећује Дејан Ристић.

Аутор: Драгана МАТОВИЋ

Извор: НОВОСТИ