Заштићено подручје ТОПЧИДЕРСКИ ПАРК

Заштићено подручје

ТОПЧИДЕРСКИ ПАРК

Споменик природе

Топчидерски парк, у долини Топчидерске реке окружене шумовитим брежуљцима, део је Просторно културно историјске целине (одлука, „Сл. гласник СРС“ бр.47/87) коју чине скупине историјских грађевина из различитих временских периода, очувано просторно решење из 19. века, историјски паркови са чесмама, фонтанама и јавним споменицима, споменици индустријског и спортског развитка и бројни историјски догађаји који обележавају историју, карактеришу богато наслеђе ове просторне културно-историјске целине и дају јој посебан значај. Она на најбољи начин омогућује преглед in situ државног, културног, историјског и привредног развитка Београда, али и Србије од 1830-1914. године до данашњих дана. Овај културни предео представља јединствено интегрисано природно и културно наслеђе од значаја за град Београд и Републику Србију.

У другој половини двадесетог века, након Другог светског рата, у време нагле урбанизације и ширења београдског градског насеља ван својих ранијих оквира, дошло је до својеврсног „опкољавања“ још увек зелених, простора Топчидера и Кошутњака. Топчидерски парк и Шума Кошутњак су ипак остали зелени простори као значајно станиште многих врста живога света и једна су од најзначајнијих локација града Београда за формирање, очување и унапређење зелених коридора и система зеленилa важног за квалитет животне средине.

Скупштина града Београда је на седници одржаној 23. јуна 2015. године донела решење о проглашењу споменика природе „Топчидерски парк“. Парк се налази на подручју градске општине Савски венац, укупне површине 29 hа 46 а и 44 m², у државној својини.

Почетком фебруара 1831. године Стефан Пазарац и Петар Цукић су по заповести кнеза Милоша Обреновића предузели ограђивање Кошутњака, а крајем фебруара је наредио Томи Вучићу Перишићу да поправи пут преко Топчидера, као и да не пушта никаква кола да иду преко ливада. “Никаква кола не пуштајте да преко Топчидера иду, да ливаде кваре”, написао је кнез у писму од 24. фебруара 1931. године. Истовремено је кнез наредио Вучићу да организује печење креча јер има намеру градити у Топчидеру нека “зданија“. У априлу 1831. године, последњи пут се помиње забрана у вези са испашом везирових коња у Топчидеру, након чега је уз изградњу двора почео и интензиван рад на култивисању читавог подручја.

Истовремено са грађењем резиденцијалног комплекса планиран је и подизан парк у енглеском стилу, под надзором инжењера Атанасија Николића. Парк је био засађен домаћим врстама дрвећа и биља, а употпуњен ретким тропским биљем негованим у топлим лејама стакленика. Такође парк је био украшен каменим споменицима, скулптурама, водоскоцима, и фонтанама. Обиље воде омогућило је грађење бројних чесама.

Од половине XIX века Топчидер је јавни парк, у коме се различитим поводима приређују светковине и весеља (Хатишерифи 1830. и 1833. године, педесетогодишњица Другог српског устанка). У њему су одржане и Народне скупштине 1840, 1843 и 1868. године. У старим временима, поводом одређених празника као што су мајски, односно ђурђевдански уранци, везаних за старословенски обичај поздрава пролећу, као и празника вароши о Петровдану, слави Топчидерске цркве, обичај је био да се у Топчидеру народ масовно окупља.

Заштићено подручје „Топчидерски парк“ се састоји из два дела: Парковски уређени простор и Парк шума. Парковски уређени простор се истиче својим посебним природним, културно-историјским и естетским вредностима. Данашњи изглед простора формирао се током више векова. Обухвата 4 дела:

У првом делу парка између Булевара патријарха Павла и Топчидерске улице налази се Конак кнеза Милоша, као и значајни споменици културе: Обелиск, Жетелица, спомен – биста др Арчибалду Рајсу. У овом делу Парка (простор око Конака кнеза Милоша) доминира стабло јаворолисног платана (Platanus acerifolia Wild.) које је једно од најлепших примерака платана на Балкану. Поред њега у овом делу парка се могу срести вредни примерци дендрофлоре: клен, платан, јасен, јавор, храст лужњак, топола, липа. Ту се могу видети и примерци смрче, црног и белог бора који се налазе око споменика др Арчибалду Рајсу.

У другом делу Парка, између Булевара војводе Мишића и Булевара војводе Путника, налази се Стаклара, две фонтане – Мали и Велики водоскок и Милошева чесма. Тај простор је обогаћен примерцима платана, врба, гинка, јавора и другим врстама листопадних и четинарских врста.

Трећим делом Парка, део од Топчидерске улице до дела Булевара војводе Мишића, доминира језерце са мостићем и декорацијом у окружењу. Од лишћарских врста заступљени су платан, дивљи кестен, јавор, јасен, липа, жалосна врба, а од четинарских поред смрче, истиче се групација од осам стабала мочварних чемпреса, таксодијума.

Четврти парковски део, са десне стране Топчидерке реке који је саставни део шумске основе, садржи два водена огледала иза ресторана „Милошев конак“. На овом простору се налази група стабала платана, букве и јове са мањим бројем стабала јасена, црне тополе, јавора, глога, храста лужњака, липе и већи број жбунастих врста, а од четинарских врста најзаступљенији су бор и смрча.

Пaрк шумa „Toпчидeр” je формирана  пoслe Другoг свeтскoг рaтa у пeриoду oд 1951-1960. гoдинe када је извршeнo пoшумљaвaњe нa Сaвскoм вeнцу у склoпу aкциje пoшумљaвaњa oкo цeлoг Бeoгрaдa, а у циљу формирања заштитних и излетничких шума. Настале парк шуме делимично се наслањају  на парк шуму Кошутњак, припадају газдинској јединици „Топчидерске парк шуме“ и представљају саставни део зелених коридора у систему градског зеленила Београда.

Парк је јединствена пејзажно-архитектонска просторна композиција у којој се негује велики број биљних врста различитих особина хармонично повезаних у складу са станишним условима. Својим јединственим природним и културним вредностима чини упечатљив предеони елемент просторно културно-историјске целине Топчидер.

Слив Топчидерске реке и Топчидерска река дали су главни печат пределу. Захваљујући њој, и са леве и са десне стране, од Цареве Ћуприје до насеља Кнежевац, формирано је језгро Топчидера као споменичка целина изузетног историјског значаја.

Споменик природе Топчидерски парк ставља се под заштиту због природних, културно-историјских и предеоних вредности простора, аутентичности и очуваности створене природне структуре и очуваног пејзажно-архитектонског концепта парковског и шумског комплекса унутар високо урбанизованог екосистема који има велику биолошку вредност, повољан географски положај, климатска, геоморфолошка, геолошка, хидрогеолошка, педолошка обележја и богатство флоре и фауне, као и значајне објекте културно-историјског наслеђа које издвајају „Топчидерски парк“ као јединствену просторну, природну и културну целину Београда.

Уредништво СНО Срби на окуп, 2016.