Екуменисти по угледу на тајну полицију Народне Републике Румуније: прогон монаха из манастира Петру Вода

Они људи који сведоче о истини у заштиту Вере налик су на апологете из прошлих времена. То је доказ смелости и самопожртвовања оних који сведоче. Јер у наше време, када истину свe време теже да сакрију помоћу различитих лукавстава, ризик је веома велики: може се изгубити посао, бити избачен на улицу, отићи у затвор, бити растрижен (избачен из монаштва).

старац Јустин (Парву)

Положај монаштва у Румунији се у последњих шездесетак година неколико пута мењао. Након Другог светског рата па до 195о. године све више људи је долазило у манастире, желећи да се подвизавају у монаштву. Број монаха и монахиња нагло је порастао, што беше довољно властима да почну са притисцима на верујући народ и монахе, те их је велики број бачен у тамнице. Наредних петнаестак година био је најтежи период у историји монаштва, захваљујући пре свега комунистичком режиму. Због „одбране демократских постигнућа и гаранција безбедности Румунске Народне Републике од унутрашњих и спољашњих непријатеља“, затворен је велики број манастира а много монаха је протерано.

Обавештајна служба и тајна полиција Народне Републике Румуније (Секуритатеа) укинута је 1989. године, падом диктатора Николаја Чаушескуа, међутим чини се да има своје наследнике у екуменистима, који јој умногоме, због метода којима се користе, наликују. Прогон монаха у Румунији се наставља.

Некада су неистомишљеници режима одвођени у затвор Питешти, где су су бивали подвргнути демонском експерименту “преваспитавања”. Подвргавани су константном мучењу како би постали нови комунисти и како би се одрекли свега у шта верују и онога што воле: породице, Бога, народа.

Ових дана метода „преваспитавања“ опет се помиње у Румунији, понајвише захваљујући архимандриту Харитону (Негреа), игуману манастира Петру Вода, који између осталог управо овом методом прети монасима и монахињама који након Критског сабора, применом 15. правила Двократног Сабора Константинопољског, одбијају да помињу надлежног архијереја јер исповеда јерес (у конкретном случају реч је о Високопреосвећном Теофану (Саву), митрополиту Молдавије и Буковине).

Некадашњи духовник манастира Дурау, по жељи архимандрита Јустина (Парву) након његове смрти бива постављен за игумана манастира Петру Вода. Он и њему слични, показали су своје право лице и „вредност“ када су изашли из сенке великог духовника. Манипулацијама и застрашивањем, јеромонаси и монаси су „преваспитавани“ да поступају по директиви Духовног сабрања обитељи манастира, под диригентском палицом архимандрита Харитона, а по налогу митрополита Теофана.

Они који се нису повиновали одлукама данас више нису у манастиру Петру Вода, са неколико изузетака.

Прогон јеромонаха Тихона из манастира Петру Вода

Међу изузецима је јеромонах Тихон, који је после Сабора на Криту одбио да помиње надлежног архијереја, свејересијарха Теофана (Саву). Сада, отац Тихон служи само у капели манастира, јер по својој савести слуша глас „милитантних струја“ у Цркви, као што су Његово Преосвештенство Епископ банченски Лонгин, старац Јулијан Продромит, отац Симеон из скита Воздвижења Часног Крста (скит манастира Сихастрија), оца Антима који је био приморан да напусти манастир Бистрица, и све оне који су имали храбрости да не буду у заједништву са јерархијом издајника. Одувек је називан шизматиком, од стране псеудо-монаха Филотеја (Балана) из истог манастира, познатог „академика“ и штеточине.

Након што је са јавношу поделио видео снимак у којем о. Симеон (Захарија) објашњава да су му на превару потурена на потпис документа којима негира веродостојност петиције са преко четири хиљаде потписа и износи своје искрено мишљење називајући сабор на Криту отпадништвом, о. Тихон пада у немилост архимандрита Харитона (Негреа), који по инструкцијама јересијарха Теофана сазива сабор манастирске обитељи, са циљем да се изгласа његово искључење из манастира. Од 80 монаха изгласавању искључења присуствовало је само њих 45. Од тога седам је било за искључење, 5 уздржаних, а 33 сматра да је потребно да о. Тихон настави да служи уз обавезно поштовање епископа који су потписници докумената Сабора на Криту. У случају да отац то одбије, и настави износити „своју истину“, забранити му богослужења и искључити га из манастира.

На све то, о. Тихон је изјавио да је спреман на то да га избаце, и да буде прогоњен, и да ће поднети све зарад очувања чистоте православне вере свих седам Васељенских сабора. Жртвоваће све за Христа и Свету Веру Православну.

„Прогоне ме јер сам бранитељ истински чисте Православне вере, онакве какву су нам оставили архимандрит Илије (Клеопа), јеросхимонах Онуфрије Фрунцат, игуман и велики исповедник и духовник, старац Јустин (Парву). Тако ми Бог помогао, и мој отац игуман, архимандрит Јустин и сви оци пострадали у комунистичким затворима”, рекао је исповедник, јеромонах Тихон.

Подршку о. Тихону изразио је и о. Сава Лавиот: „Молим вас, наставите са борбом против екуменизма, против јереси, уз Вас смо, шта год да вам треба. Помените. Бог нека је са Вама, оче Тихоне. Молимо се Господу и Мајци Божијој да вас укрепе у борби против јереси екуменизма. Нас, остале оце, посебно радује када видимо да постоји неко ко се бори попут Вас. Спремни смо да поново дођемо у Румунију, ако то од нас затражите и пружимо помоћ која би Вам могла бити потребна.“

Двојица старијих свештеника манастира Петру Вода због терора и изолације којима су били подвргнути, од стране игумана Харитона, а због тога тога што су отворено говорили о издаји епископа, напустили су манастир. То су јеромонах Ксенофонт и јеромонах Спиридон, обојица добро познати верницима који су посећивали овај манастир.

Прогон јеромонаха Памва из скита Св. Параскеве, Радени, округ Њамц

Јеромонах Памво, из скита св. Параскеве у Раденију (који припада манастиру Петру Вода), не помиње јересијарха Теофана након издаје на Криту. У више наврата архимандрит Харитон је посетио скит, како би извршио притисак на о. Памва да одустане од примене канонске мере која је од светих Отаца препоручена  у оваквој ситуацији. Сваки пут, скит је напустио „подвијеног репа“.

У овај скит недељом и празницима долази велики број људи, да деле Реч Божију неупрљану компромисом.
Већ увелико под притиском, очекујући скори, поновни долазак архимандрита Харитона, братија скита одлучује да у недељу 20. новембра, Света Литургија буде служена у поноћ. Дошло је на стотине људи, иако ником није упућен званичан позив. Разочарање архимандрита Харитона који се појавио ујутру, очекујући да ће служити Свету Литургију, било је више него видљиво. Иако о. Памво и даље на све притиске одговара да са пуним правом примењује 15. правило Двократног Константинопољског Сабора, екуменисти не одустају. И наредне недеље појавио се исти архимандрит и пред народом запретио оцу да ће га повести у манастир Петру Вода на „преваспитавање“. Народ је стао у очеву одбрану. Није се на томе завршило, уследиле су претње да ће наредног пута у скит доћи са полицијом, која ће одвести оце.

Четвртак, 24. новембар ове године, беше црни дан за православље у округу Њамц. Око 13 часова, архимандрит Харитон, игуман манастира Петру Воде и архимандрит Никифор (игуман манастира „Света Три Јерарха“ у Јашију и егзарх Архиепископије Јашија), изрекли су ултиматум монахињама из манастира Варатек (њих шеснаест), да у року од десет дана напусте келије манастира, ако не одустану од непомињања критског издајника, митрополита Теофана. Том приликом речено је монахињама да размисле о томе да екуменизам јесте Божанско провиђење, а да се оне супростављају Богу. Из тога следи да ови епископи подржавају екуменизам, да је признат сабором на Криту, да је догма. Наравно, у јавности се претварају и нигде јавно то нису рекли, него на сва уста понављају како Критским сабором није признат екуменизам и да нису створене нове догме.

Након посете манастиру Варатек, задовољни и осиони, Никифор и Харитон, „Еуген Цуркан и Александру Николши (мучитељи у доба комунизма у Румунији) екуменизма „, упали су у скит у Раденију, да се још једном објасне са оцем око непомињања епископа. Након бројних претњи и притисака, попут оних који су заживели у казаматима у Сучеви и Питештију, ипак нису уплашили ни поколебали овог Богом вођеног јеромонаха.

Одлазећи, викали су: „Ми смо господари православља, уништићемо вас све до једног“, парафразирајући џелате који су тако вриштали и претили пре 64 године: „Ми смо сада Јеванђеље“.

Питање за оне који тврде да још није време за прекид помињања архијереја и оне који и даље иду у цркве у којима се јеретици помињу – како објашњавате и чиме оправдавате ово насилничко понашање према свештеницима, монасима и монахињама који одбијају да прихвате екуменизам?

Све више и више видим говора против екуменизма, и све више и више ова света опозиција долази до ушију верних.

                                                                                  Отац Гјорге Калчу – Думитрјас

Извор: Православље живот вечни