Загреб – Иза стварања такозване „хрватске православне цркве“ (у садашњем времену) стоји део врха Римокатоличке цркве у Хрватској, односно Јурај Коларић, који ради у кабинету кардинала Јосипа Бозанића, истиче историчар Александар Раковић из београдског Института за новију историју Србије.
„Коларић је бивши декан Богословног факултета у Загребу и садашњи шеф одсека за културу у кабинету кардинала Бозанића“, наводи Раковић у интервјуу Срни и напомиње да Бозанић „не може бити несвестан онога шта се дешава у његовом најближем окружењу“.
Реч је, оцењује Раковић, „о опакој политичкој творевини, која за циљ има да преведе преостале малобројне православне Србе у Хрватској у такозване православне Хрвате“.
Пошто Коларић није смењен нити је добио икакву примедбу за то што ради, што јавно говори, подржава и у чему учествује, Раковић наводи да је „јасно да иза читавог плана стоји Римокатоличка црква у Хрвата – макар део њеног врха“.
„Не могу да кажем да то подржавају сви у Бискупији, јер у то не верујем, али један део бискупа, очигледно укључујући и сам (римокатолички) врх у Загребу, то чини“, прецизира Раковић.
Наставак усташке политике
Он упозорава да идеја о обнављању такозване „хрватске православне цркве“ представља „наставак усташке идеје из времена Другог светског рата, која је прескупо коштала Србе и Јевреје“.
„Сада је, у склопу генералне промене политике Хрватске, на делу буђење усташких и нацистичких идеја пред чиме Западна Европа, нажалост, затвара очи. У склопу тих истих идеја јесте и поновно успостављање „хрватске православне цркве““, наводи Раковић.
Према његовој оцени, већ је начињено низ преседана у хрватском правном систему како би се утро пут каснијем признавању те „цркве“, пошто је последњи попис у Хрватској показао да постоји око 17.000 „православних Хрвата“.
„Они који су правили правне преседане позваће се на њих у неком моменту. То не мора да буде у наредних неколико година, него, рецимо, у једној деценији или можда нешто дуже. Свакако ће ићи на то да установе „хрватску православну цркву““, сматра Раковић.
Ко ће признати „цркву“
Он напомиње да ту „цркву“ неће признати ниједна православна црква у свету, али да њене заговорнике то апсолутно не занима, јер је циљ приказати хрватско православље као легитимно, али у смислу историјског права на православни живаљ, који је живео у Хрватској, Славонији и Далмацији.
Раковић појашњава да је циљ заговорника те „цркве“ да се представи да „православни живаљ нису били етнички Срби (што јесу, као и сви други Срби) него да је реч о политичким Србима коју су „самобитни Хрвати“.
Према Раковићу, то су исте опаке идеје које су се „повампириле“ из правашке идеологије, а усташе су само њени следбеници.
Он подсећа да у Хрватској већ постоје преседани са уписом „македонске“ и, посебно, такозване „црногорске православне цркве“ у регистар верских заједница у Хрватској, иако неке имају свега неколико верника, а неке уопште и немају вернике.
Раковић наводи да ће „хрватска православна црква“, као део Независне Државе Хрватске, наићи на подршку хрватског режима, и то негде отворено, а негде прикривено.
Повампирење усташтва
Он сматра да Српска православна црква и Србија стално морају да указују Западној Европи и међународној заједници на оно што се догађа у Хрватској, односно да је тамо на делу „повампирење“ усташких идеја из Другог светског рата, за које је читав свет мислио да су поражене.
„О томе стално треба говорити без језика политичке коректности, који нас нигде не води, јер само маскира проблем. До решења ћемо доћи само уколико на прави начин покажемо са каквим проблемом смо суочени“, наглашава Раковић.
Он оцењује да ће за две деценије српски народ нестати „по дубини“ Хрватске и да ће га бити само уз Дунав, уз границу са Србијом, „што је проста математичка рачуница“.
Може се претпоставити да ће тада проценат такозваних „православних Хрвата“, вероватно, бити повећан и да ће све већи број православних Срба и њихових потомака, како би се заштитио, бити склон да пређе у римокатолике Хрвате или такозване православне Хрвате или да остане у потпуној „етничкој мимикрији“.
„Да би се спречило да карактер хрватског режима буде такав да одузима имовину Српске православне цркве, морамо стално да указујемо међународној заједници на опасне процесе који се дешавају у Хрватској“, напомиње Раковић.
