Радна верзија „споразума“: признање независности и издаја националних интереса

БЕОГРАД – Радна верзија оквирног споразума Србије и Косова коју предлаже Фондација Конрад Аденауер, између осталог предвиђа да „обе стране развијају међусобне добросуседске односе засноване на немешању у унутрашња питања и обостраном поштовању територијалног интегритета“.

Обе стране требало би да се „сагласе да њихово чланство у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама неће имплицирати потврду на основу међународног права“, као и да се обавежу „на пуну примену договора постигнутих под покровитељством Европске уније“, наводи се у радној верзији оквирног споразума о нормализацији односа Србије и Косова, који је предложила фондација Конрад Аденауер, а у коју је дневник “Данас“ имао увид.

“Данасу“ је, како се наводи, објашњено да овај документ нема никакве везе са динамиком и садржајем бриселских преговора, иако међу њима постоје додирне тачке.

Том листу је, наводи се, више извора потврдило аутентичност садржаја овог документа, који је специјални саветник за спољну политику и безбедност немачког канцелара Кристоф Хојзген у фебруару ове године уручио првом потпредседнику Владе Србије Александру Вучићу, током његове посете Берлину.

У Фондацији Конрад Аденауер “Данасу“ је речено је да се ради о њиховој идеји да у сарадњи групе српских и албанских правника и политичара сажето и уопштено сагледају све теме које би евентуални споразум о нормализацији односа Београда и Приштине требало да садржи у садашњим околностима.

Фондација је, радни документ, у јануару предала Хојзгену. За сада нема званичне потврде да ли ће се овај поверљиви сарадник Ангеле Меркел наћи у немачкој делегацији која ће од 16. до 19. марта посетити Београд и Приштину.

Радном верзијом споразума о нормализацији односа предвиђа се и да ће „обе уговорне стране ући у преговоре о успостављању нових граничних прелаза, као и да ће унапредити друмски, ваздушни и железнички саобраћај између две територије“.

Према овом документу, обе стране требало би да се „узајамно обавежу да оснују канцеларије за везу у седиштима влада“, као и да ће „тражити међуграничну сарадњу између општина и заједница, неговаће братимљење општина и узајамних односа, олакшавати слободу кретања између суседних заједница“ ради „смањивања баријера“…

Једном од одредби предвиђа се да свака од страна „поштује све националне заједнице (мањине) на својој територији, гарантује и штити сва њихова права у складу на највишим међународним стандардима, посебно подстичући образовање, културу, религију, верске деноминације и језик националних заједница“.

Ту се помињу и „демократски изабрана тела националних мањина или други облици њиховог представљања на обе стане, који треба да допринесу решавању практичних питања заштите националних мањина“.

Предложеним документом се предвиђа и да Београд и Приштина, који теже да уђу у ЕУ, „поштују принципе децентрализације и усклађивања рада на усаглашавању својих законодавства са стандардима Уније“.

Обе стране у споразуму требало би да се обавежу и да ће се „узајамно подржавати у напорима да постану чланице ЕУ“, као и да ће „под окриљем УН решавати све међусобне несугласице искључиво мирним путем, без претњи или употребе силе“.
Према радној верзији документа, Београд и Приштина треба да „поступају под претпоставком да ниједна од страна не може представљати другу у међународним односима, нити деловати у њено име, као и да им је ауторитет ограничен на њихову сопствену територију“.

Споразум би, како се предлаже, требало да ступи на снагу на дан кад на њега потписе ставе представници обе стране, а енглеска верзија текста сматрала би се једином важећом за тумачење

Данас / Танјуг / СРБИ НА ОКУП