Приштина и Тирана „ухваћене“ на делу — није велика него реална Албанија

Док седе у чекаоници за пријем у Европску унију косовски и албански званичници не губе време, већ се припремају за будуће уједињење.

Зрно по зрно погача, у овом случају, документ по документ до уједињења… Тирана и Приштина по споразумима, меморандумима и сарадњи које имају могло би се рећи да већ незванично функционишу као — једна држава.

Од 2014. године, када је у Призрену одржана прва заједничка седница „две владе“ Албаније и Косова, па до овогодишње, треће по реду, у Тирани, јужна српска покрајина са Тираном је потписала око 11 аката о међусобној сарадњи укључујући и отварање заједничких конзулата и амбасада у свету.

Представници Тиране и Приштине су потписали пет споразума у области културе, економије, царина и туризма, четири меморандума о разумевању и два протокола. Потписали су споразум о олакшицама у трговини, меморандум о сарадњи у заједничкој контроли граница, споразум о јачању сарадње у подручју финансија, споразум о сарадњи у области пољопривреде и руралног развоја.

Повељу у подручју образовања и научног истраживања, као и о заједничком деловању у предуниверзитетском образовању. Обе владе су са представницима њихове дијаспоре потписале и споразум о заједничком организирању предавања албанског језика у дијаспори.

Осим тих споразума, Приштина и Тирана имају потписану и декларацију којом потврђују заједничко политичко ангажовање на јачању свеопште сарадње и предузимању конкретних иницијатива за очување националних тековина.

Граница између Косова и Албаније је само формална, могло би се рећи да постоји само на папиру. О томе говори и девет споразума о сарадњи из области признања баждарења тапографа друмских возила, о сарадњи пореских и царинских званичника у области административних, царинских и пореских истрага, о формирању заједничког центра за обуку, о сарадњи за изградњу капацитета у спровођењу реформи у области управљања и јавне управе.

Потписан је и споразум о међуграничној сарадњи, о сарадњи у области животне средине и просторног планирања, о економском развоју и сарадњи у области енергетике и индустрије.

Приштина и Тирана раде на спајању енергетских система Косова и Албаније, што би, кажу, довело до енергетске стабилности, а у току је изградња такозваног „енергетског ауто-пута“, који би требало да омогући размену струје. Далековод финансирају Албанија и делом Немачка, а радове изводи хрватска фирма. Радови се обављају у дужини од 240 километара преко албанске и косовске територије. Цео пројект, са комплетном опремом, вредан је близу 70 милиона евра.

Комбинација између капацитета у Албанији и на Косову је идеална, јер 50 одсто енергије из хидроелектрана у Албанији и 50 одсто енергије из термоелектрана са Косова представљају идеалан баланс. Тиме би се омогућило да Косово, рецимо, Црној Гори, која има проблем са недостатком струје, извози струју.

Тирана је према Косову издашна, па тако Приштина од 2008. године има на располагању албанску јадранску луку Шенђин — бесплатно.

Односно, Албанија је коришћење те луке буквално поклонила Косову после проглашења независности. Треба, дакако, рећи да је та лука од Приштине удаљена само 123 километра, до које се стиже савременим ауто-путем симболичког назива „Пут нације“.

Представници Косова и Албаније важе за две најсиромашније економија у Европи, због чега су направили споразум о заједничком наступу на тржишту.

На последњој седници влада Тиране и Приштине, одржане у јуну ове године, премијер Албаније Еди Рама је предложио и да Албанија и Косово имају заједничке амбасаде. Као пример дипломатске сарадње он је навео заједнички конзулат у Милану и најавио отварање заједничког конзулата у Минхену. Ипак најзначајнији протокол који је Албанија потписала са Косовом јесте војни споразум 2014. године, који подразумева тесну сарадњу и размену борбених јединица албанске војске и косовских заштитних снага.

Од одредби косовско-албанског војног споразума посебно су опасне оне које предвиђају да албанске јединице бораве на простору Косова, иако оно нема пуно међународно признање и суверенитет. Приштина ће тако добијати директну помоћ Албаније у области обуке и усавршавања кадра косовских безбедносних снага. Све то ће се догађати уз благонаклон став НАТО-а, чија је војска на КиМ, а чији је Албанија члан.

Премијер Албаније је на сва три сусрета рекао да су споразуми које су потписали врло значајни за развој „обе земље“ у будућем уједињењу Косова и Албаније у оквиру интеграција у Европску унију. Ако се узму у обзир сви потписани документи, припреме за то су, изгледа, добрано напредовале.

Бранкица Ристић