Корисно и опасно глобално отопљење

Глобална промена климе може битно изменити облик наше планете. Једни научници тврде да ће се то десити већ за неколико деценија, а други – за неколико стотина година. Јасно је једно, глобално отопљење је већ почело и није могуће зауставити га. Да ли оно човечанству доноси више користи или проблема?

Одговорност за процес глобалне промене климе само делимично почива на човеку: он „загрева“ атмосферу градећи велике градове и повећавајући обим производње. Али то није главни фактор. Наша планета има своје циклусе захлађења и отопљења. А људи само убрзавају ове процесе, објашњава руководилац климатског програма Светског фонда за дивље животиње и природу Алексеј Кокорин.

Природну променљивост климе одређују океански циклуси у периодима од 60-70 година. То значи да следеће 2 деценије неће обавезно бити топлије од претходних, могу бити и хладније. Међутим, већ наредне деценије могу бити значајно топлије. То није прост линеарни пораст температуре, већ процес који се одвија у виду таласа. Кад температура постаје виша, повећава се интензитет кретања ваздушних маса. У складу с тим, добијамо веће масе ваздуха са севера и с југа. Због тога време бива нестабилно и највероватније је да ће тако бити и даље.

Тешко да ће нас обрадовати временска прогноза већ за неколико идућих година: прекомерни мразеви и суше, тајфуни и поплаве ће се дешавати још чешће. Клима је изашла из равнотеже. Азији топљење глечера доноси сушу. А становницима северних земаља топљење леда може донети одређену корист, уверен је директор за стратешко планирање и партнерство Међународног центра за одрживи енергетски развој Владимир Бердин.

Ако је реч о Русији, позитиван фактор ће представљати продужење пловне сезоне на Северном морском путу. Такође ће се продужити вегетативни период биљака, а то је плус за пољопривреду. Осим тога, скратиће се грејна сезона, дакле и количина потребног горива.

На Северу ће заиста постати топлије. Стручњаци истичу да већ сад у тундри расте дрвеће из јужнијих ширина. Међутим, отопљење ће човечанству донети и велики број непријатности, сматра руководилац климатског програма Светског фонда за дивље животиње и природу Алексеј Кокорин.

Глобално отопљење не значи просто повишење температуре, већ и повећање нивоа Светског океана. Већ је неизбежно то да ће постати за метар више. Јасно је да је то посебно опасно по азијске приобалне мегаполисе. Такође је лоше и за мале острвске државе, на пример, за Малдивска острва.

Али, ако зима у Русији и Канади постане топлија могуће је да ће се за сто-двеста година отворити северни морски путеви. Притом не само дуж руског приобаља, већ и кроз Северозападни пут: од обала Канаде и Гренланда директно кроз Берингов мореуз у правцу азијских земаља. А на југу ће, напротив, постати хладније. Научници подсећају да глечери на Антарктиди расту. И то је такође логичан процес.

Александра Захарова / Глас Русије