Покушај цензуре интернета у Србији?

• Предлог стратегије интелектуалне својине предвиђа могућност да држава уклања неподоне сајтове без претходне одлуке суда, рекао је Бојан Перков из “Share fondacije”
• Према његовим речима, то је покушај увођења цензуре интернета у Србији

– Укратко, коришћење текстуалних, сликовних или видео цитата у контексту и за потребе критичке анализе, изношења личног става, информисања заједнице или шире јавности, едуковања појединих циљних група, и томе слично, чинило би основу за деловање. Сајтови независних медија, библиотека, наставних онлајн програма, блогера, и тако даље, сви би се могли наћи на удару административних одлука о ‘уклањању’”, рекао је Перков за портал Аутономија.

Према његовим речима, стварање базе која би садржавала податке о активностима на интернету са личним подацима корисника би потпуно обесмислило приватност грађана и обесхрабрило било кога да се упусти у постављање или преузимање садржаја са интернета, из страха да ће бити стављен у базу “сумњивих лица”, коју предвиђа Предлог стратегије.

– У таквој атмосфери не можете да имате поверење у свог интернетског провајдера и друге актере који вам пружају различите услуге на Интернету. Покретање било каквог бизниса са онлајн садржајем би такође значило улазак у ‘ризичне воде’,што спутава иновације и развој дигиталних бизнис модела због правне несигурности, казао је Перков.

Предлог стратегије за период од 2016. до 2020. године је поднело Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а нацрт је тренутно на јавној расправи, до 22. новембра.

Предлогом је предвиђено неутралисање “спорних” сајтова, без разликовања врсте и намене садржаја који се оспорава, затим блокирање и заплена домена сајтовима који крше права интелектуалне својине, док ће се уједно обављати и прикупљање обавештајних података о уплатама од платформи за плаћање преко интернета, као и провајдера услуга за онлајн оглашавање.

Непознати аутор текста

“Share fondacija” упозорава на праксу нетранспарентног процеса израде Предлога стратегије у области која се тиче низа различитих актера – од активиста за људска права и слободе, преко музејских и библиотечко-архивских и образовних институција, креативне индустрије и ИТ предузетника, до приватног сектора који ће сносити терет мера (хостинг, интернет провајдери, финансијски сектор, онлајн адвертајзинг, итд).

– Из расположивих објава на сајтовима државних органа укључених у процес (Влада Србије, надлежно Министарство, Завод за интелектуалну својину), није могуће установити ко је и када учествовао у изради Предлога статегије, наводи “Share fondacija”.

Доношење стратегије при самом крају прве године периода на који се односи потврђује забрињавајући тренд “хитног поступка” у јавним политикама где се, упркос бројним секторским институцијама и службама, програми и планови доносе у последњи час, без благовремених консултација са заинтересованом јавношћу.

Стратегија без обзира на иновације, образовање и културни развој

У тексту Предлога стратегије, изложеном на 40 страна, ниједном се не помињу појмови попут културе, знања, дигитализације, библиотеке, иновације, образовања и њима сродних, што указује да су аутори стратегије незаинтересовани за јавни интерес који се огледа кроз слободан приступ знању, слободу изражавања у онлајн окружењу, информациону приватност и укупан екосистем за развој иновација, креативних индустрија и ИТ предузетништва.

– Важно је напоменути да би усвајање Стратегије у тренутку када реформа заштите интелектуалне својине у Европској унији изазива бројне контроверзе могло да створи бројне препреке у даљем развоју ових политика у Србији, наводи “Share fondacija”.

Да ли су ефекти мера економски оправдани? Можемо ли се надати расту БДП-а?

“Share fondacija” сматра да није утемељена аргументација да ће строге мере у Предлогу стратегије подстаћи повећање прихода по основу интелектуалне својине,ако се узме у обзир ко ће сносити трошкове примене и одржавања предложених мера, попут блокирања сајтова.

– Интернет провајдери и други пружаоци услуга информационог друштва, који углавном нису носиоци права интелектуалне својине, поднели би највећи финансијски терет увођењем техничких блокада онлајн садржаја, а последично и крајњи корисници због могућег повећања цена услуга, пише у анализи Предлога.

 Извор: Царса