Проповедање јереси у манастиру Оптина Пустиња

Молитва светих Оптинских стараца

Господе, дај да са душевним спокојем примим све што ми донесе наступајући дан и да се свецело предам вољи Твојој Светој. Упућуј ме и помажи сваког часа у току овога дана. Било какве вести да добијем, научи ме да их примим душом спокојном и са чврстим уверењем да у свему бива Твоја Света воља. Управљај мојим мислима и осећањима и у свим делима и речима. У свему непредвиђеном што ме задеси, не допусти да заборавим да све долази од Тебе. Научи ме да се правилно и разумно опходим са сваком чланом своје породице и са својим ближњима, да никог не смућујем и не ожалостим. Господе, дај ми снаге да поднесем замор данашњега дана и све што се у току дана догоди. Управљај мојом вољом и научи ме да се молим, да верујем, да се надам, да трпим, да праштам и волим. Амин.

На адресу сајта Противкарт.орг  стигло је писмо забринутих верника који су претходног дана боравили у манастиру Оптина Пустиња. Забринутост и саблазан код доле потписаних, слугу Божијих Александра, Николаја, Елене и Игора, изазвала је проповед јерођакона Оптине Пустиње, оца Лазара.

Овај манастир спада међу највеће и најпознатије символе Свете Русије, и надалеко је познат по чувеним светим оптинским старцима, међу којима је један од најпознатијих свети Амвросије Оптински. Постао је најпознатијим центром подвижништва у Руском царству.
Некада вођен својим великим старцима, а тако су у Русији звали најпоштованије и најпросветљеније монахе, а данас духовни отац манастира је схиархимандрит Илија (Ноздрин) познат и као духовни отац Његове Светости Патријарха московског и целе Русије, г.Кирила. Имајући у виду ту чињеницу, далеко од тога да нема места за забринутост јер јерес нагриза овај центар руске духовности, али свакако нема места изненађењу. Сасвим лочичан след, ако се узме у обзир да је духовно чадо духовника овог манастира, издало веру за 30 сребреника, сусретом у Хавани са папом римским.

Поштовано уредништво!

Догодило нам се нешто, што нас је потресло до саме сржи и то желимо да поделимо са вама.
Данас, у недељу, (13.11.2016. године ) били смо у Свето-Ваведењској Оптина Пустињи (покрај градића Козељска). Присуствовали смо Светој Литургији у цркви свете Марије Египћанке. Сама служба је била предивна, смерна тишина и певање хора саздали су посебно покајничко расположење.

При крају Литургије, а пре Светог Причешћа, проповедао је јерођакон манастира Лазар (Демин). Након што је рекао неколико речи о данашњем Светом Јеванђељу које се читало о излечењу гадаринског бесомучника, наставио је речима да је Господ наш Исус Христос ходио, не само међу Јеврејима, него и међу људима који су сматрани јеретицима, те да је тако Његова љубав била једнака према свима. А онда је уследило нешто много горе, проповедник је изнео свој став према римокатолицима: римокатолици и православни су хришћани, ми смо исте вере, а римокатоличка црква је наша сестринска црква.

Народ је збуњен шаптао између себе, неки су напустили храм. Неки парохијани који су стајали у близини, предложили су да се о овоме обавести патријарх.

Следеће што је о.Лазар рекао јесте да је разлог раздвајања Цркве на римокатоличку и православну неправедан, помињући по њему неканонско уклањање, односно свргнуће са патријаршијског трона патријарха Игњатија и каснију анатему, и постављање на патријаршијски трон православног патријарха Фотија… (патријарха Игњатија се подржавали римокатолици).

У атмосфери хвалоспева о римокатолицима сваку меру превршила је изјава о. Лазара о томе да не постоји само потреба да се молимо заједно са римокатолицима, него да је неопходно заједничко богослужење и причешће Светим Тајнама Христовим, како би и њих обасјала Божија Благодат, која је доступна православнима.
Искрено, након ових речи имали смо чврсту намеру да напустимо храм и да се никада више не вратимо у манастир. Били смо у стању екстремног шока. Но, проповед није завршена након изјаве о римокатолицима. Такође је речено да и муслимани верују у Бога Оца, али да се он на њиховом језику зове „Алах“; Осим тога, они говоре арамејским језиком, којим је и Христос говорио.

Доводећи своју проповед крају о. Лазар позива све људе да следе Господа Исуса Христа и свете Апостоле… без обзира на њихову веру.

Силно смушени, размишљали смо о могућности Светог Причешћа после овакве проповеди. Било је невероватно да нико од отаца није изашао из олтара и зауставио јерођакона Лазара. Међутим, након што је завршена његова проповед чуо се прилично драматичан разговор у олтару. Касније смо чули да је пре неколико недеља исти о. Лазар (Демин) покушавао да каже овако нешто у својој беседи, али да је свештеник одмах пришао амвону и благо га исправио.

Овде су речи великог старца у мученика Анатолија Оптинског: „Од тада јереси ће се ширити свуда и обмањивати многе људе. Непријатељ људског рода деловаће са лукавошћу, са циљем да у јерес увуче, ако буде могуће, и изабране. Неће почети са грубим одбацивањем догми о Светој Тројици, Божанству Исуса Христа и непорочности Богородице, већ ће кренути да неприметно криви учења и уставе Цркве и сам њихов дух, предан нам Светим Оцима кроз Духа Светог. Мало њих ће приметити ова лукавства непријатеља, само они који су искуснији у духовном животу. Јеретици ће се дочепати власти над Црквом и поставиће своје слуге свуда; побожни ће се гледати са презиром. Он (Господ) рекао је, по плодовима њиховим познаћете их и тако, по плодовима њиховим, као и по делима јеретика, тежи да их разликујеш од истинских пастира. Према томе, сине мој, када видиш нарушавање Отачког предања и божанског поретка у Цркви, поретка установљеног Богом, знај да су се јеретици већ појавили, иако ће можда одређено време и крити своју безбожност, или ће неприметно кривити Божанску Веру, са циљем да боље успеју у завођењу и намамљивању неискусних у мреже. Бог је, међутим, моћнији од непријатеља, и Он никада неће напустити слуге Своје. Истински хришћани ће остати до краја времена, само онда ће изабрати да живе у издвојеним, напуштеним местима. Не плаши се жалости, пре се плаши убитачне јереси, јер нас она лишава благодати и одваја нас од Христа. Из тог разлога нам је Господ заповедио да на јеретика гледамо као на незнабошца и цариника”.

И преподобни Амвросије Оптински је рекао:“ Римска црква тиме што не чува светост Саборних и Апостолских одлука, а приклања се нововерству и погрешним мудровањима, потпуно се одвојила и не припада Једној, Светој и Апостолској Цркви“; „Да ли би било разумно тражити јединство са католицима? Да ли се треба чудити привидној усрдности и тобожњем пожртвовању тих делатника, тј. латинских мисионара и милосрдних сестара? Они се труде да људе обраћају и приводе своме папи, а не Христу“.

Остаје питање: Да ли изјаве које смо чули представљају званичан став монаха Оптине Пустиње? Ако данас изречени ставови о.Лазара представљају само његов лични став по питању Светог Јеванђеља и светоотачког предања, зашто је дозвољено да их износи са амвона манастира, који је несумњиво бедем вере у Русији? Зашто нико од отаца манастира није прекинуо овог вука у јагњећој кожи, а читавих 25 минута је проповедао јерес у Светом храму? Можемо ли поново доћи на службу у манастир или је он већ заражен јереси екуменизма?

Праштајте, ако вас је ово писмо саблазнило, али вођени мишљу да наша вера не толерише млакост, ми прећуткивањем не желимо починити издају.

Слуге Божије : Александар, Никола, Јелена, Игор

Не плаши се жалости, пре се плаши убитачне јереси, јер нас она лишава благодати и одваја нас од Христа. Из тог разлога нам је Господ заповедио да на јеретика гледамо као на незнабошца и цариника.

Оптински старац и мученик Анатолије Млађи

Извор: Православље живот вечни