Лажна Мапа опсаде Сарајева – поводом излагања Мапе у британској Националној библиотеци

Ово је једна од највећих и најчешћих лажи које данашње Сарајево продаје свјетској јавности о ратном Сарајеву. Ако укуцате у Гоогле претрагу појам: Мапа опсаде Сарајева, добијете око 36.400 резултата за (0,68 секунди).

Мр.сци. Душан Шеховац

Прва лаж: Ово није Мапа опсаде Сарајева, које има десет општина, него је ово мапа о четири опкољене, подијељене сарајевске општине (Стари Град, Центар и дијелови Новог Сарајево и Новог Града). Друга лаж: Нису Срби а ни њихова артиљерија били распоређени на потезу од Рајловца -Речице – Мијатовића косе- Жучи –до Голог Брда, а такође, нису били ни на Мојмилу.Трећа и четврта лаж коју понављају у опису Мапе је: На Сарајево је извршена агресија од стране Србије и Црне Горе, и нема погинулих него су све жртве убијене, зна се од кога!

Ратно Сарајево је имало десет општина ( Стари Град, Центар, Ново Сарајево, Нови Град, Илиџа, Хаџићи, Вогошћа, Илијаш, Трново и Пале, а на мапи су приказане четири општине (Стари Град, Центар и дијелови Новог Сарајево и Новог Града.

Истина је да је српска артиљерија била распоређена на ратним линијама изнад Башчаршије до падина Требевића ( Булози-Хреша-Фалетићи до Златишта) и на другим урбаним дијеловима подијељених општина.

Током грађанског рата у подијељеном Сарајеву Срби су живјели у градским урбаним дијеловима Новог Сарајева, Новог Града, Илиџе, Хаџића, Вогошће, Илијаша, Трнова и Пала. Већина линија раздвајања, спских војника и артиљерије налазила се у урбаним зонама. Бошњачки војници и њихова артиљерија налазила се на брдима који су опкољавали урбане центре ових општина. Експери Хашког трибунала, мјерећи на лицу мјеста висинске коте ратних линија око Сарајева, утврдили су да су Бошњаци у просјеку држали око 70% највиших кота око Сарајева.

Подијељено Сарајево и карактер сарајевског рата, а то је грађански рат, најбоље описује и одсликава Мирсад Токача, Предсједник ИДЦ-а, који када говори о сарајевским ратним жртвама пише да постоји дистинкција између мјеста становања и мјеста страдања и да се ове двије категорије нужно не подударају. Дакле, од укупног броја лица, 14.385, која су током рата у Сарајеву погинула, убијена или нестала, њих 13.760 су имали 1992. године адресу пребивалишта на територији десет градских општина, а само 625 лица 1992. године су имали адресу пребивалишта ван Сарајева. Да се разумијемо, у овом броју (625) налазе се страдали Бошњаци из Хрватске и Србије, Црногорци, Арапи, Руси, Украјинци и Србијанци. Ови подаци показују да се не може говорити о апсолутној агресији Србије и Црне Горе, већ је ријеч о грађанском рату у Сарајеву.

Аутори мапе не показују од чега је страдало 2.662 војника Војске Републике Српске и већина од 1.074 цивила у Сарајеву и око Сарајева. На њој у дијелу Сарајева под контролом Армије БиХ нема ниједног артиљеријског оруђа, нити снајпера. Питам се од чега је онда страдало 2.736 Срба. Није могуће да су све жртве Срби, жртве “српских злочинаца”?

И на крају, дозволите ми да цитирам Иву Андрића који пише “Босанске касабе и вароши пуне су прича. У тим понајвише измишљеним причама крије се, под видом невероватних догађаја и маском често измишљених имена стварна и непризнавана историја тога краја, живих људи и давно помрлих нараштаја. То су оне оријенталне лажи (Суаде Капић) за које турска пословица вели да су “истинитије од сваке истине”. Ви који сте ово прочитали до краје вратите се назад на цитат и читајте га тако да замијените ријеч “прича” са ријечју “мапа”.

http://vijesti.ba/clanak/333342/mapa-opsade-sarajeva-u-britanskoj-nacionalnoj-biblioteci

За ИнфоМедиаБалкан Душан Шеховац

Мр.сци.Душан Шеховац, социолог, живи на Илиџи, локални херој који размишља глобално, свој и ничији а са свима повезан, покушава да споји академско, активистичко и људско промишљање, мисли хуманистички, активно ради на позитивним промјенама заједно са другима, воли да буде дио мреже активиста, расуђује и својом душом. Обожава да се не слаже и са самим собом!