Признајем Косово!

Пише Милан Ружић

Много се претходних година причало и прича о „признавању Косова“. Ето, дође и на мене ред да признам Косово (и Метохију). Кад нас већ толико терају да то признамо, ево ја га признајем! Добро сте прочитали – признајем Косово!

Признајем Косово као своју колевку и колевку Србије! Признајем га као родно место косовског мита, а са њим и као родно место свих јунака српског народа! Признајем га као Његошеву живу рану! Признајем га као неодвојиви део Србије, јер Косово јесте Србија и Србија је Косово! Признаћу и то да је Милош Ћирковић косовски витез у чијој личној карти као место рођења слободно може бити наведен управо Косовски бој! Признајем Косово као територију на којој светле српске цркве и манастири и почивају душе и тела највећих мученика и светаца српског народа! Признајем Косово са више престоница од којих су највеће: Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница, Девич и Бањска. Признајем да је на Косову и срце моје православне цркве – Пећка Патријаршија! Признајем Призрен као некадашњу престоницу! Признајем да је на Косову и после званичног краја боја, он настављен и у наше дане! Признајем да је Косово место на којем је Србија од, кажу изгубљеног, боја добила себе саму! Признајем да је мој народ на Косову страдао више и бруталније него било који други! Признајем и то да је на Косову данас Срба мање него пре, али исто тако верујем да Бог зна шта ради, иако се то не може рећи за оне који о тим људима морају бринути!

Признајем да сам плакао за Косовом и за страдалим Србима! Признајем да сам се тресао када сам гледао како руше и пале српске светиње копајући очи и ружећи лица светаца на фрескама!

Признајем да сам покушао да помогнем! Признајем да нисам обишао цело Косово и Метохију и признајем да ме је због тога срамота, иако то није само моја кривица! Признајем да је Косово света земља и да самим тим мора бити област мира, а не прогона! Признајем да цркве на Косову сијају три пута јаче него игде у свету! Признајем да је на Косову раздаљина између небеске и земаљске Србије мања него на највишој планини!

Признајем да на Косову реке бујају од српских суза! Признајем и да су планине сваке године све више због српских жртава које се на њих додају! Признајем да се тамо тужно живи јер нема довољно дечјег смеха! Признајем да је тихо у изостанку литургија у свим порушеним манастирима и црквама! Признајем да се Косова не можемо надостити иако знамо да је српско док је света и века!

Међутим, да признам да је Косово независна држава, то не могу! Сва сам признања на папир изнео, тако да не могу рећи светски моћници да нисам признао Косово! Признао сам га онолико пута колико сте то тражили, али на начин на који га једино могу признати! Кад сам га већ признао, сад ми не можете рећи да то није оно што сте тражили! Признао сам све оно што је истина, а ако се то вама и вашима не свиђа, онда то само значи да нас терате да пристанемо на лаж! А ако се ваша политика своди на лажи и насиље, радите то бар некоме ко то кроз своју историју није прошао и ко вас не зна као Срби.

Кад већ само Србија од свих држава на свету има Косово, морали бисте и ви признати да нам завидите на њему! На Косово свакодневно већ вековима ударају и моћнији од вас пругасто-звезданих моћника, али никако да схвате да Бог живи на Косову! А ко удара на Бога, од њега нити има веће будале и срамоте својих родитеља, нити бољег кандидата за неког новог ђавола, јер се стари постидео онога што сте на Косову чинили!

А вама браћо и сестре који још увек живите на Косову и Метохији признајем да сте понос целе Србије, земље чији сте држављани и која без вас не би ни била то што је!

Извор: Искра