Свети Великомученик Артемије, небески заштитник Епископа Артемија, свечано прослављен у Барајеву
Светог Великомученика Артемија Света Црква прославља 20. октобра (2. новембра). Овај дивни сведок васкрслог Господа Исуса Христа је небески заштитник Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија. Свог небеског заштитника Епископ Артемије је прославио у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.
На дан празновања Светог Великомученика Артемија у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског је служена Света Архијерејска Литургија. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао слављеник – Епископ Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Међу бројним свештенослужитељима био је и нови клирик епархије – игуман Герасим Коростељев, до скора сабрат руског манастира Рођења Пресвете Богородице (400 км од Москве). Овом радосном догађају присуствовало је бројно монаштво епархије и око стотину светосаваца.
Чин освећења славског колача и благосиљања жита обавио је владика Николај, који се потом присутнима обратио архипастирском беседом:
“Као што су се сви свети трудили и огањ ревности Духа Светога разгоревали у себи и у свима нама, тако се и наш авва и наш духовник, владика Артемије трудио у свом животу да исто чини и да се труди да живи онако како су живели сви свети угодници у Цркви Божијој, у Православљу. Трудио се на уској и трновитој стази јеванђелскога живота и подвига. Угледао се на веру светих. Угледао се и трудио се, а прегаоцу Бог даје махове. Трудио се владика Артемије, окупљао духовну децу своју, проповедао Свето Јеванђеље, и по томе се увек познавао што никада није хтео да лицемери и чини уступке тамо где не сме чинити уступке. Није никад изгубио храброст да каже реч, да каже истину, да устане у одбрану свете вере Православне и светога предања. Онако како је живео, тако је и осећао, тако је и говорио, тако је и сведочио.“
Након Литургије уприличена је трпеза љубави за све присутне. У току трпезе пригодном беседом се присутнима обратио и владика Максим:
“Предање оца Јустина представља један велики духовни бедем о који се обијају све стреле нечастивога, све стреле оних који покушавају да разоре веру Православну, то значи Цркву Православну. Но, отац Јустин то своје предање није оставио само у виду мноштва књига које је написао и које сви ми данас са великом духовном радошћу читамо, напајајући се светоотачким предањем из његових беседа, његових догматских дела, из житија светих које је он превео на наш говорни српски језик. Отац Јустин нам је оставио једну много значајнију књигу која није писана људском руком. Оставио је своје духовно чедо, владику Артемија, који представља једно ходајуће живо предање од којег се напајамо сви ми, предање које је потпуно аутентично светоотачком, непромењено предање његовог духовног оца, светог Јустина Ћелијског. И ево та жива књига изашла је у јавност и из штампе пре 56 година, и данас на овај дивни празник благодаримо Богу што нас је удостојио да и ми будемо прејемници тог живог, духовног, светоотачког предања оца Јустина, а преко нашег смиреног и светог старца и владике Артемија.“
Уследило је фотографисање монаштва и верног народа са владикама.
Његовом Преосвештенству Епископу рашко-призренском и косовско-метохијском у егзилу Господину Артемију – многаја љета!
Господ да га укрепи у борби за чистоту Свете Вере Православне и увенча венцем небеске славе као и Светог Великомученика Артемија. Амин.
Инфо служба
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.