Алгоритмични метод напада на друге културе

Зоран Милошевић

 Када се проблем «културног рата» и «културне хегемоније» посматра кроз призму глобализaције, онда се долази до закључка да се ради о периоду културне хегемоније Запада. Основа ове хегемоније постављена је још у XIX веку, када је европска политика колонизације уништила мноштво култура, језика, погледа на свет, религија и идеологија у Африци и другим регионима и уместо њих наметнула европске вредности и стандарде. Данас улога уништивача култура припада углавном САД, па се та политика именује још и „американизација“. Она се спроводи не само у Европи, већ и у Индији, Блиском истоку, Јужној Америци, чак и у Аустралији, где се говори о кризи аустралијског идентитета.

Но, руски аустор Леонид Јонин, с правом, констатује у чланку „Рат култура и ‘издаја интелектуалаца’“ (портал politconservatism.ru) да „културни рат“ данас очекује Америку и Европу, јер ће Русија, Кина, ислам и Индија „узвратити ударац“. Такође, треба знати да културни рат, по правилу претходи стварном рату. Но, када проблем сагледамо у временском контексту, онда је јасно да је запад на челу са САД у офанзиви, а да се остали бране, али да истовремено, припремају одговор.

Зашто је човечанство дошло у фазу културног рата?

Према геополитичарима држава расте сразмерно развоју њене културе, при чему се (држава) шири, гутајући и упијајући политичке јединице мањег значаја (силом, „меком моћи“ или политичким интеграцијама). Почетни импулс за овако понашање државника долази споља, тј. државу на ширење изазива држава (или територија) са очигледно нижом цивилизацијом.

Данас, очигледно је, да би се обезбедио стабилан развој одређене територије и друштва које живи на њој, неопходно је имати ресурсе за супротстављање нападима на културу заједнице. Јер, напад на културу доводе до промене вредности цивилизације, што мења логику људи као и њихово политичко понашање. Лидер у нападима на туђе културе су САД, а колики значај придају овом пољу сведочи и формирање Кибернетичке команде САД, (United States Cyber Command), 2009. године, која предводи (и спроводи) информативно (психолошко) алгоритмични метод напада на друге културе (Алгоритмика има двојно значење, прво означава базу субјективних вредности на основу којих човек бира циљеве и путеве остварења постављених циљева, а друго, односно избор инструкција за остварење одређеног задатка). Управо уништавање «базе субјективних вредности појединца» постиже се његово «преваспитавање», односно индоктринација америчком културом. Проучавањем овог поља, могуће је, како тврде Американци, установити да ли ће евентуални противници у судару са њима починити грешку.

Алгоритмичко мишљење

Аутор   Н. Е. Соклаков, за портал kursk-sosh41.ru, објашњава алгоритмичко мишљење на следећи начин: сваки живи створ, а посебно човек, од рођења се суочава са светом који се непрестано мења. Да би се опстало у овом свету, потребно је схватити шта се догађа и шта ће се догодити у будућности. Схвативши ово, човек ће предузети мере које ће га довести до одређеног циља. Деца уче постепено како да остваре циљеве, а да би то могли морају да стекну одређене навике, па и навику учења. Стицање навика подразумева усвајање различитих схема деловања, која морају бити усклађена са ситуацијом. Саме схеме и њихов избор представљају алгоритам понашања. То значи да што сложеније навике има неки човек или заједница, то су и сложенији алгоритми. Општи принципи за све навике представљају базни алгоритми из којих се формирају схеме. Управо на проучавању алгоритама базира се психолошко проучавање алгоритмичког стила мишљења, тј. деловање на њега у циљу његов формирања, односно измене, у складу са новим културама. Алгоритмичко мишљење посебно је повезано са компјутерским начином ширења информација, односно кибернетичким простором уопште.

Да би применили нови систем напада на туђе културе САД су усвојиле неколико документа, који то омогућавају: Стратегију националне безбедности САД (2015), Војну стратегију САД (2015), Трећу одбрамбену иницијативу инвестиција и иновација (2014) и Интернационалну стратегију кибернетичке безбедности САД (2011). Сви ови документи имају ванпартијски карактер и реализоваће се и после одласка актуелног председника Барака Обаме. Но, нападе САД на туђе културе новом алгоритмичном стратегијом кинески председник Си Ђипинг је, 28. септембра 2015. године, иступајући на 70-ој седници Генералне скупштине Уједињених нација, ову стратегију је оценио као увођење «закона џунгле» који слабије потчињава јаким државама.

Иако је свет постао прилично глобалан и за већину људи, захваљујући пропаганди, «све зависи од економског развоја», научници су дошли до другачијег закључка – да све зависи од културе, па тако и од културе која се формира у кибернетичком простору. Другим речима, да би се нека територија и друштво правилно развијали потребно је стратешко планирање развоја потражити не у економској, па чак ни у технолошкој сфери, већ у идеолошкој и културној. Другим речима, потребно је определити њену информативно-алгоритмичну садржину.

Тако је председник Руске федерације, Владимир Путин, јануара 2016. године у оквиру заседања савета председника за науку и образовање нагласио да се стратегија научно-технолошког развоја мора разматрати као један од кључних елемената стратегије националне безбедности. Другим речима, припрема кадрова који би имали умећа да реализују стратешке програме државе морају бити упознати са вредностима друштва у коме живе и раде. То је сасвим супротно од савета које даје Запад, да процес образовања треба одвојити од васпитања. Наиме, уколико се то ради, онда процес који формира унутрашњу логику човека понашања, тј. његову алгоритмику остаје празан или попуњен страним вредностима. Утврђено је да процес образовања, тј. стицања знања утврђује алгоритме понашања људи. Зато је веома важно ко образује и како образује.

Култура и развој

Наиме, утврђено је да путем образовања, медија, кибернетичког простора итд. се формирају структуре које (не)дозвољавају да друштво крене путем развоја и формирања исправног погледа на свет. Уколико неко друштво крене исправним путем развоја, западни пропагандисти су дужни да га скрену са тог пута, уносећи штетне културне вредности и идеологије. То значи, ако је нека епоха и одређени људи били позитивни за неко друштво, треба их приказати у супротном светлу, односно предати забораву, како би се њихов начин вођења друштва и идеје заборавиле. Овај начин деловања нема у потпуности политички, а ни економски карактер, већ облик алгоритмичког рата у коме економија, као и политика представљају само инструмент.

Полазећи, дакле, од ове стратегије могуће је да се у савременом свету обезбеди експанзија културног кода који заступа либералне вредности унификације култура и формирања потрошачке културе по принципу «господар – роб», на нивоу повећања ефикасности економског развоја одређених региона. Један од многобројних примера популаризације идеје унификације преко културе представља Евровизија,посебно она из 2014. године у Копенхагену (Данска), када је прво место заузела Кончита Вурст, жена са брадом, позната и под мушким именом Томас Нојвирт. Ова представа је отворена пропаганда укидања границе између полова и, наравно, доприноси промени културних вредности и стратегије развоја цивилизације.

Алгортично деловање и млади

Алгоритмично деловање највише утиче на део становника чији се погледи на свет тек формирају, то су пре свега деца и омладина. Друго, најбоље средство за утицај на младе је кибер-простор, а ту кључним јесу садржаји попут кратких видео-снимака, затим комјутерске игрице, социјалне мреже (фејсбук, твитер итд.). Треће, ниво образовања становништва данас је једнак њиховој плати, а ниво техничког знања је такав да не схватају алгоритмични карактер исте, а Запад преко ММФ-а и Светске банке управо инсистира на малим платама да онемогући боље образовање становништва, како не би схватили шта се догађа.

Све ово дозвољава да се изведе закључак да се даљи развој појединих држава, али и човечанства у целини, неће одвијати у свету где царује мир, јер не постоје јасно изражени принципи операционализатора глобалиазције и општих вредности различитих културних кодова. У кибернетичком пространству то се означава одсуством заједничких полазишта операционализатора кибернетичког пространства (Русија, Кина, Индија, Европа итд.) и њиховој потчињености једном субјекту управљања – кибернетичкој команди САД. Овакав статус не дозвољава да се изгради колективни систем безбедности кибернетичког простора и раније или касније, ако се шта не промени, довешће до унификације целокупног човечанства по систему «господар – роб». Последично, то значи да се морамо ујединити.

Шта радити, питају се аналитичари портала voprosik.net (питање је постављено у контексту заштите властите, руске културе)?

Неопходно је формирати нови систем и изградити нове стандарде јединственог образовног простора Кине и Русије, заснованим на схватању о информативно-алгоритмичном онемогућавању изградње праведног светског пореткa, а потом у њега укључити и све оне државе које се боре против доминације Запада и планиране американизације. За тако нешто мора се искористити научно-технолошка размена истраживања која су већ урађена, односно оних која ће се радити у поменутим државама, за шта постоје претпоставке у потписаном документу (2015. године) о регистрацији међународнпог научног часописа «Дијалог цивилизација». Осим тога, формиран је и систем размене научника и педагога, као и студената.

Наравно, треба наставити са обогаћивањем сарадње и формирати јединствено културно и информативно пространство, са тачно дефинисаном базом вредности, заједничком за обе културе, што би омогућило очување културне посебности два народа.  Механизам сарадње подразумева и стварање културног центра (предвиђено је да буде у Санкт Петербургу), али и у кибернетичком простору, где се предвиђа стварање јединственог кибернетичког простора, у коме би се пропагирала вредност праведног светског поретка.

Заједнички рад Русије и Кине, по плану, треба да се прошири и на омладину других држава, пре свега из Индије  у циљу јачања основних традиционалних вредности. Управо ова амбиција отвара простор за формирање заједничких пројеката, пре свега у кибернетичком пространству.

Да подсетимо, проблем није нов. Културни конфликт је конфликт који се догађа приликом сукоба различитих културних вредности и убеђења, што изазива нејединство код људи. Културни рат је борба између две или више вредности. Појам «рат култура» је позајмљен из немачког језика (културкампф), који је означавао сукоб вредности, односно религиозних група за време кампање канцелара немачке империје Ото фон Бизмарка током 1871-1878. године против утицаја Римокатоличке цркве. У САД појам «културни рат» користи се да се означи конфликт између традиционалиста и либерала. Појам се појавио 1920. године током сукоба заговорника сеоског и градског начина живота.

Извор: Царса