Подсећање: Епископ Артемије: Чији сте ви мали Срби?

ГЛАСНИК КиМ број 117, 10. јул 2002. године

Владика Артемије у Чачку

 У оквиру Видовданских свечаности „Видовданске двери“ у Чачку, у суботу 29. јуна одржан је Сабор српске омладине, на коме је на тему „Чији сте ви мали Срби?“, поред г-ђе Јање Тодоровић и протојереја ставрофора хаџи Љубодрага Петровића говорио владика Артемије.

Пред препуном салом чачанског Дома културе владика Артемија је рекао:

„Није лако вечерас одговорити на основно питање „Чији сте ви мали Срби?“ као што је већ речено овде, то је и питање и беседа и одговор св. Владике Николаја које је он у своје време дао и одговорио на то питање. Заиста сви се ми сећамо и многима је од нас било постављено то питање у своје време и ми смо да би смо показали и одговорили чији смо, позивали се на свога оца, ја сам Петров, ја сам Марков, ја сам Јованов, ја сам Веселинов итд. Значи име нашег оца била је нека врста мере по којој смо се ми препознавали, по којој смо се ми мерили. Познато је, у свим државама, у свим народима, постоје такозвани талони и прамере свих мерљивих ствари. Тај талон или гарантована мера, ако је метар да је тачно метар, према коме се остали метри праве и нормирају. То је велика драгоценост једне државе и та мера, ти талони се чувају у трезорима Народних банки као једна од великих вредности.

Ако бисмо требали да одговоримо која је то прамера нашег народа, који је то наш талон према коме се препознајемо и према коме можемо одговорити чији смо ми мали Срби? Онда нема сумње да је тај талон само једна реч: КОСОВО.

Косово је наша прамера, Косово је наш талон, Косово је наша национална легитимација, по њој се ми препознајемо и по њој се ми представљамо у свету пред осталим народима. Када кажемо Косово увек подразумевамо и Метохију. Нема сумње то је једна целина недељива али када кажемо Косово не мислимо, бар не само, на географски појам Косова. Косово је за српски народ и за свакога Србина више духовни него географски појам. Косово је збир оних вечних вредности које су од почетка красиле српски народ а то су вредности Јеванђеља Христовога, то су вредности Јеванђеља св. Саве, св. Кнеза Лазара, који се у име своје и у име целога нашега народа у одсудном моменту и времену определио за те вечне вредности које се такође једном речју називају Царство Небеско! Св. кнез Лазар, косовски витезови, цео наш народ, будући веран тим вечним вредностима, вечној правди, вечној истини, вечној љубави, вечном животу, знали су да за те вечне вредности вреди живети овде на земљи али су знали да за те вредности вреди и умрети када то затреба, и они су определивши се за Царство Небеско уствари драговољно и слободно принели себе на жртву за те вечне Јеванђељске вредности. Зато је Косово било, остало и данас јесте, верујем да ће остати за будућа покољења, мера и препознатљиви знак, по коме се ми мали Срби препознајемо и то је наш одговор чији смо ми мали Срби.

Мера Косова је мера за све људске вредности, за патриотизам, за чојство, за јунаштво, за духовност, за црквеност, за све оно што није од овога света. Косово је кроз векове и кроз генерације било и остало тај наш талон, та прамера по којој смо се ми Срби мерили, и данас ако хоћемо да препознамо сами себе и као народ и као појединац и као политичар, треба да се огледамо у Косовском огледалу да видимо, да ли ми још увек у себи негујемо те узвишене духовне вредности које су постале Косовско Јеванђеље. Како је о. Јустин Ћелијски говорио, то Косовско, св. Лазаревско Јеванђеље садржано је у једној реченици: „Све за Христа, Христа ни за шта“. Све се може жртвовати да би се Христос добио, али се Христос не сме жртвовати за било шта друго у свету, било у овоме или у будућем свету. Није знак препознавања када неко много говори о Косову, када се неко вербално позива на Косово, када се куне Косовом, него је мера препознавања ако живимо овим Косовски Јеванђељем, св. Лазаревским Јеванђељем, Светосавским Јеванђељем, Христовим Јеванђељем.

Од тога зависи, браћо и сестре, и садашња судбина нашега Косова, али и будућа судбина не само Косова него и целе Србије и целога српскога народа. Видовдан је праметар свих оних вредности за које и данас Српски народ стоји и пада на томе питању. Ако хоћемо да останемо достојни потомци наших славних и светих предака, ми треба да Косово имамо у себи као принцип живота јер св. кнез Лазар и косовски витезови, како рече његова светост српски патријарх Павле, нису изашли на Косово Поље да отимају туђу земљу, него да бране своју; нису изашли да тлаче и уништавају туђу слободу, него да бране своју и свога народа; нису изашли да уништавају туђу веру, него да бране своју веру хришћанску. Тако је, уствари, Косово добило духовну димензију и од једног географског појма постала је и једна духовна вредност. Косово има и земаљске лепоте и вредности, то је једна лепа земља, то је богата земља у разним вредностима и добрима овога света, али Косово је врхунац и зеница нашег духовнога бића и ми се по томе препознајемо. Када неко каже, „Ко сте ви мали Срби?“ – „Ми смо КОСОВЦИ!“.

Пре једанаест година у Пећкој патријаршији, после моје хиротоније, неко је упитао од странаца, колико је Срба на Косову? Још у то време 1991. године, ја сам рекао да нас је 12 милиона, јер сваки Србин је косовски Србин јер носи Косово у себи. Ако тако будемо осећали, ако тако будемо живели, онда не треба бринути за судбину Косова, за судбину нашега народа, него смело можемо гледати у сутрашњу нашу будућност.“

забележио Дејан Илић

Глас Косова и Метохије, Крагујевац

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ