(ВИДЕО) КО ПЕВА ЗЛО НЕ МИСЛИ: Погледајте шта су углас запевали попови и хоџе у Новом Саду!

Друштвеним мрежама проширио се снимак муфтије Мустафе Јусуфспахића са прославе рамазана ове године у Новом Саду.

На снимку свештеници Епархије бачке у друштву градских челника којима се посебно полтронишу, певају познате севдалинке.
У времену када је све више муслимана у Босни и Рашкој, који су свесни пропалог пројекта тзв. бошњачке нације, пожељно је градити добре односе са онима који су спремни на дијалог и комшијску сарадњу.
Србима никако није у интересу да буду у окружењу народа који је више пута кориштен као оруђе у рукама моћника, којим су Србе и српске националне интересе уништавали и гушили.
Само велики муслимани у Босни и Рашкој су били свесни свог српског порекла, а они посебни и призвани су се враћали у једноспашавајућу веру Христа Господа.
Нажалост и данас је велика већина муслимана српског порекла заврбовано и острашћено у најгорој верзији вехабијског сунитског ислама, који је од почетка контролисан и креиран од обавештајних служби САД и Британије, што можемо видети на Блиском истоку и у Исламској држави коју финансира и као оруђе против суверених држава користи Стејт департмент.

Ако је градским оцима и допуштено да као изабрани представници свих нација и вера протоколарно честитају празник иновернима, питамо се којим то мисионарским циљем свештеници Епархије бачке падају у севдах и у кафанској атмосфери шире „братство и јединство“?

Никоме такви не могу сведочити Христа, али у општој помами политичке коректности, и екуменски попови изигравају Наташе Кандић, Соње Лихт и дипломате, а све то правдајући „мудрошћу Милоша Обреновића“ – спашавају народ – рећи ће.

Можда би им и поверовали да их не знамо.
Свештеници Епархије бачке Ђорђе Стојисављевић и Стојан Билић, клањали би и у џамији, ако им то Иринеј нареди и објасни да је то исто дипломатски и комшијски потез.

Стојан Билић (са хоџине леве стране) би и хоџину капу натакао ако би од тога зависило његових 3000 евра месечно у новосадској парохији.
Таквог кешоловца и екуменистичког љигавца, тешко да се може наћи у било којој епархији, а конкуренција је жестока.
Колико станова и новца тај човек има, вероватно ни он не зна, јер то из њега избија, па није ретко да се верницима похвали како му је у парохији Матијевић, који му за вод’цу тутне и пар стотина евра.
Живи се као на двору енглеске краљице. А посебан је доживљај када одлазе једни другима на свадбе, крштења, славе.
Таквог скоројевићског гламура не види се ни у кући екстрадних певаљки и тзв. звезда фолк музике.

Када је поп Стојан Билић очерупао касу у Бечејској цркви, удбачки Иринеј се толико наљутио да га је послао на казну у Ковиљ.
Погодило је то нашег поп Стојана да је скоро заплакао пред владиком, а знајући какве свештенике Владика воли, пред својим колегама извео је малу мелодраму говорећи: “Драги владико, ваше Преосвештенство морам да вам се захвалим на овој казни, која је од мене направила бољег човека.Хвала Вам“. Видевши о каквом се полтрону ради, Владика Иринеј га је одмах поставио за Архијерејског намесника НОВОСАДСКОГ! И поред тога што је изазвао подсмехе код својих колега, и поред тога што има само средњу школу, о.Стојан је постао архијерејски намесник први новосадски!

Ђорђе Стојисављевић (са хоџине десне стране), свештеник при Војсци Србије (бар је био, ако није у питању опет нека Буловићева прекоманда), је познат у целој епархији као љигавац и бескичмењак, који је због новца спреман да уради, бар то исто што и Стојан Билић.
Какви су шпијуни и друкаре, то најбоље знају њихове колеге, који се добро празе шта ће рећи у њиховом присуству.

И остаје на крају питање – кога ће овакви попови привести Христу, и коме они овде мисионаре, и комшијски добро желе?
Лицемери и љигавци, да су хтели да оставе добар утисак код муслимана српског порекла, требали су да се маше за буђелар, па од 3000 евра месечних примања да посете неко муслиманско село, неку сиромашну и мусаву муслиманску децу, па свакоме 100 евра, да их памте као српске попове који нису кољачи, како их приказују њихове вехабијске вође.

Но, делили би они муслиманској деци поклоне, да их узму од некога другог, па да изигравају војску спаса.
То је радио и њихов владика удбачки, када је у време санкција отишао на СПЕНС у Новом Саду где је допремана помоћ из Грчке, и рекао ови шлепери су моји, овамо.

То би оставило велики утисак на децу, а ова кафанска сентиментаност, и још једно ругање православној вери и Цркви, ће само код површних југоносталгичара евоцирати успомене – вероватно на Броза и пропали југословенски титоизам.

НОВИ САД – Београдски муфтија Мустафа Јусуфспахић објавио је на свом Фејсбук профилу снимак са дружења у Новом Саду на којем су се састали представници Исламске заједнице и Српске православне цркве.

Представници две верске заједнице дружили су се за време вечере у току рамазана ове године.

Сви су у хору певали севдалинке, а на снимку се чује песма „Кад ја пођох на Бембашу“.

„Када добро завлада, милина је живети. Ми то знамо и умемо. Нека уче они који кажу да не можемо скупа. Богу хвала“, написао је Јусуфспахић на свом Фејсбук профилу.

Извори: Фб страница Истина је само једна владика Артемије, Курир