НАГРАДА ЧАСОПИСА „ЗБИЉА“ ЗА СЛИКАРСТВО – КАЛИГРАФУ СВЕТОЗАРУ ПАЈИЋУ

Свечани тренутак Пајић прима признање часописа Збиља

Свечана сала Друштва књижевника Србије у Београду била је премала да прими све госте, учеснике и новинаре у петак, 14.октобра у 19 сати на традиционалном уручењу награда београдског часописа „Збиља“ за културу, уметност и друштвена питања. Жири „Збиље“ прогласио је добитника награде „Небојша М. Крстић“ за 2016. годину и добитнике награда за преводилаштво, књижевност и сликарство.

Диплома признања часописа Збиља

Жири у саставу: Момир Лазић, књижевник и главни и одговорни уредник „Збиље“, др Небојша Кузмановић, књижевник, уредник „Збиље“ и заменик Покрајинског секретара за културу, јавно информисање и верске односе и mr Жарко Димић, књижевник, уредник „Збиље“, члан УО Друштва новинара Војводине и директор Архива САНУ донео је једногласну одлуку:

Пајић прима плакету

Награду „Небојша М. Крстић“ за 2016. годину за одбрану духовних и традиционалних вредности Срба у земљи и дијаспору добио је магазин за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања „Геополитика“ из Београда;

Награду за преводилаштво добио је Драган Мраовић који је превео 147 књижевних јединица са италијанског на српски и са српског на италијански међу којима „Божанствену комедију“, „Декамерон“ и сабрана дела Ђакома Леопардија, као многе наше значајне књижевнике, а и монографију манастира Дечани;

Плакета која је уручена калиграфу Пајићу

Награду за књижевност добио је Зоран М. Мандић који је објавио више од 30 књига поезије, прозе и критике;

Награду за сликарство ( диплому и плакету) добио је Новосађанин Светозар Пајић – Дијак калиграф без премца у Европи. У образложењу се посебно апострофира његова изузетна изложба ДУГ ПРЕЦИМА – ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА која је пролетос у сарадњи с нашим новинаром Радомиром Чубрановићем, председником удружења EUprogress организована у Београду у Руском дому. Том приликом аутор Пајић је председнику Руске федерације Владимиру Путину поклонио први примерак новог преписа, фототипског издања Мирослављевог јеванђеља.

Светозар Пајић са владиком Артемијем и часним свештенством

Као што је наш лист писао, Изложба ДУГ ПРЕЦИМА – ЗАЛОГ ПОТОМЦИМА садржи дела која никог нису оставила равнодушним, поготово кад се зна да су стварана истим ручним краснописом као у средњевековној Србији. Нарочиту пажњу, код експоната, привлачи: Душанов законик, Миросављево Јеванђеље, Откровење, а посебно рукописање 40 најлепших страница Четворојеванђеља, на панитинираној  хартији и на пергаменту,  као и веома занимљиве металне копче бројних манастира. Као што је познато, Мирослављево јеванђеље, калиграф Пајић је преписивао пуних 7 година у манастирима истим алатом као дијаци у средњевковној Србији.

Власнички лист за владику Артемија са захвалницом

Ово рукописно дело је иначе уврштено је од стране UNESCO-a у 12 најлепших рукописних дела света(!) Стога није ни чудо да је Светозар Пајић за свој уметнички и посвећени рад добио ову награду, као и претходну – Награду за животно дело од УЛУПУДС-а, а ове године на Салону књига и Art expo-a Новосадског сајма добио је ласкаву титулу најлепше књиге и Награду “Захарије Орфелин.”

Дирљива и искрена захвалница Пајића-владики Артемију

Грешни раб Божији, како себе Светозар Пајић представља, не заборавља заслужено стечене награде, а посебно људе који су му у животу и уметничком стварању помогли. Већ сутрадан (15. октобра) по уручењу награде часописа „Збиља“ Пајић се са супругом Маријом обрео на свечаности отварања новоизграђеног владичанског двора  манастира у селу Лелићи крај храма св. Николаја Велимировића и манастира Ћелије св. Аве Јустина Поповића да присуствује освешћењу новог храма. Тамо је у присуству владика, игумана, монаштва, свештеника и бројних верника поклонио други примерак новог преписа, фототипског издања уметничког дела Мирослављевог јеванђеља са посветом владики Артемију, рашко-призренском, косовско-метохијском у егзилу. Дирљив је био сусрет калиграфа и владике који је својевремено још 2000. године дао благослов Светозару Пајићу и омогућио му да борави и ради у свим манастирима рашко-призренске и косовско-метохијске епархије и да преноси своје уметничко знање и лепоту писане речи да је врати у манастирске скриптарнице и манастире.

Још дан-данас велики калиграф Светозар Пајић се сећа речи владике Артемија које је рекао: да је писмо којим Пајић пише – светосавско и да он „васкрсава прошлост у садашњости да би имали будућност“.

Радомир Чубрановић