Пише: Др Јована Стојковић
Плодови допуштања геј парада биће врло горки. Када човек оболи од неке тешке болести, она доводи до даљих оштећења која воде организам ка неминовном крају. Толеранција доведена до нивоа када ће нам увести подразумевано скидање гаћа уколико припадник „геј заједнице“ то затражи, измамила је на светлост дана њихову сабраћу из исте дијагностичке категорије.
Дневне новине данима пишу о педофилима, а ми се као згражавамо. Не треба бити претерано паметан па схватити да ће ускоро измилети „стручњаци“ који ће објашњавати да силовати децу и није тако лоше, ако су она на то „пристала“. Већина „згрожених“ биће забезекнути како су могли бити тако примитивни и неинформисани о новим „научним сазнањима“. Ови упорнији што су за увођење смртне казне, кастрирања и бешења на Теразијама, прогласиће се примитивним агресивцима које ће држвни органи звати на информативне разговоре, а ови „просветљени“ ће се сад згражавати над њима. Школски систем ће се потрудити да деца „пристају“ на сексуалне односе. Већина родитеља идиота (у изворном значењу ове речи) на ово ће пристати, јер воле да „стручњаци“ васпитавају њихову децу. Деца ће на часовима учити, на пример, како да навлаче кондом на „дидактичком моделу пениса“ , учиће се „планирању породице“ и како да избегну „нежењену трудноћу“, како да имају „безбедан секс“. Тако пуни знања, имајући пред очима слике „дидактичких модела“ и технички обучени, лако ће дати пристанак чики који вреба испред школе, а чија су људска права угрожена.
Не чекасмо дуго док први стручни петао није закукурикао. Угледни, цењени и чувени српски сексолог изјавио је следеће:
– Што се мене тиче, све што је ненасилно је нормално. Уколико неко ступа у сексуалне односе добровољно, макар то били и отац и ћерка, нормално је. Никада не знате зашто је то тако, можда на тај начин помажу једно другом .
Овај угледни, чувени и цењени сексолог је са још неколицином својих (угледних, цењених и чувених) колега 2003. год. издао књигу – зборник „Нормално и поремећено полно понашање“ чији је уредник професор медицинског факултета у пензији, недавно опозван са амбасадорског места где је добио надимак „секселенција“. Када погледате литературу која је наведена иза текстова у овом зборнику, уочићете позивање на радове Кинсија и Помероја са половине прошлог века.
А ко су заправо били учитељи наших (сексуалних) учитеља?
Алфред Кинси, биолог и зоолог, тридесетих година прошлог века почиње „истраживања“ људске сексуалности која су имала кључни утицај на измену закона о заштити жена и деце, као и ублажавању казни за педофиле у Америци. Његов познати „изум“ је Кинсијева скала која је избрисала границе нормалног и патолошког у сексуалном понашању (можете бити само мање или више хомо или хетеро). Два његова кључна „дела“ –„Сексуално понашање мушкараца“ (1948.) и „Сексуално понашање жена“ (1953.) финансирала је, о каквог ли изненађења, Рокфелер фондација.
Извори за ова његова дела, по његовом признању, били су дневници девет педофила које је Кинсијев гуру др Динкинсон обучавао да научно бележе своје сексуалне односе са децом ( на пример, мерење дужине дечјег „оргазма“ штоперицом). У својој књизи „Сексуално понашање мушкараца“ на табелама 30. – 34. Кинси приказује број оргазама у 24 сата које су постигла деца од којих је најмлађе имало 2 месеца!!! На питање како је овај болесник утврђивао „оргазме код деце“ нећу овде писати јер „тешко оном кроз кога долази саблазан…“.
Његов колега и сексуални партнер Вордел Померој, поред истраживања на која се позивају угледни цењени и чувени стручњаци, објавио је и књигу „Дечаци и секс“ где подржава секс дечака и животиња. Познат је и по ставу да „инцест може бити једно пријатно и корисно искуство“. Њихова „открића“ здушно подржавају и чике из друштва „Намбла“- северноамеричког удружења љубави дечака и мушкараца који понављају Кинсијев став да „реакције које родитељи имају (поводом сексуалних односа њихове деце и педофила) могу више да науде деци него сексуални контакт“.
Ова „драгоцена сазнања“ оставили су будућим генерацијама у аманет.
Кинсијев институт основан 1947. године у Индијани , као и Институт за испитивање сексуалности у Сан- Франциску, поред тога што „помажу онима којима секс није доступан због година“, имају улогу главног едукатора „сексуалних предавача“ широм Америке који сексуално (пре)васпитавају амерички децу. Руски психолог Ирина Медведева указује да се слична ситуација наметања „сексуалног васпитања“ дешава и у Русији, а под финансијском подршком Међународне федерације за планирање породице, Фонда за становништво УН, Унеска и Уницефа.
Сада су на реду српска деца. Време ће показати хоће ли бизарне идеје нашег певца завршити у супи, или ће нам цео кокошињац стручно ископати они што зовемо зеницом ока свога…
