Отац Сава Лавриот:“Наша је обавеза да исповедамо Православље, за то од никога не треба да тражимо благослов.“

АТОНСКИ ИСПОВЕДНИЦИ У ПОСЕТИ РУМУНИЈИ

Светогорски монаси су у недељу, 9. октобра 2016. године, у румунском граду Орадеа, у присуству великог броја верника, учествовали на конференцији чија је тема била очување Православља. Ови монаси сведочили су у духу љубави и понизности учење светих Отаца, упозоравајући на опасности које прете православљу данас. Могло се чути да верници, присутне светогорске монахе упоређују са у 18. веку пострадалим светим преподобромучеником Висарионом Сарај Санским, који је живео у време прогона православних хришћана на подручјима данашње западне и централне Румуније, када је римокатоличка црква, потпомогнута моћном Хабзбуршком монархијом, настојала да под своје окриље преведе што већи број православних Румуна и Срба.

Подсећања ради, један од учесника конференције био је и члан герондије светог манастира Велика Лавра, отац Сава Лавриот, који је уз старце Рафаила Берестова, Јулијана Лазара и Гаврила Карејског, потписник Отворених писама која су са Свете Горе упућена Константинопољском патријарху, Светом Киноту Свете Горе, епископу Лонгину и другима, а која су имала велики одјек међу православнима широм Васељене.

Отац  Сава из манастира Велика Лавра на Светој Гори (у пратњи монаха из румунског скита Св. Јована Претече) говорио је о историји Сабора Православне Цркве и о могућности спасења које је Господ дао само онима који су истински крштени, дакле у Православној Цркви. Тема конференције је био и недавно одржани Сабор на Криту, чију валидност оспорава значајан део пуноте Цркве као и неколико патријараха Помесних правосланих цркава.Поменуто је овом приликом и теолошко тумачење овог Сабора, Његовог Високопреосвештенства Митрополита Јеротеја (Влахоса), припадника снажне антиекуменистичке струје Цркве Грчке, које јасно показује како се сазивањем и радом Свеправославног сабора одступа од праве вере, а исто тако врло јасно разобличује отпаднички карактер поменутог сабрања.

У том контексту, отац Сава Лавриот подсетио је присутне да је „у историји наше Цркве било неколико сабора који, иако су на њима присуствовали православни епископи, нису упамћени као православни. Након проучавања докумената овог сабора установљено је да он ни по чему није православан, него да има све карактеристике разбојничких сабора „. Светогорски монах предочио је неколико разлога зашто је овај сабор назвао разбојничким: „Прихватање јеретика (римокатолика и протестаната), као Цркава, при чему је погажено светоотачко предање, како самом организацијом тако и процедуром усвајања коначних докумената сабора. „Узмемо ли у разматрање контроверзни документ под називом „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света“, видимо да је ово једини Сабор који није осудио јерес, већ напротив, он ју је озаконио.“

Даље говорећи о Критском сабору, растумачио је присутнима да је један од његових задатака и припрема стварања „Уједињене Цркве“: „Уједињења црква није заједница у православном духу. Ако желимо уједињење и молимо се за њега оно треба да буде у духу Отаца, и само уз покајање оних који су отпали од Цркве, они у Њу могу да се врате.“ У том смислу он је навео да је овај сабор широм отворио врата протестантима признавајући јеретичку протестантску творевину Светски савет цркава. Идеје протагониста овог сабора, двојице екумениста међу архијерејима, Митрополита пергамског Јована 3изиуласа и патријарха Вартоломеја, углавном су усвојене и могу се видети у коначним одлукама: Екуменизам на нивоу породице, Теорија грана, Теорија о крштењу, где се погрешно теолошко тумачење намеће као нешто што је за православне прихватљиво.

У свом излагању, монах Сава Лавриот подсетио је да је једна од новина које доноси овај сабор у историји Цркве принудно извршење одлука које су донели учесници сабора на Криту, позивајући се на 22. члан оспораваног документа, по којем се они који се противе екуменским одлукама сматрају шизматицима, којима се чак и ако су чланови Православне цркве налаже да напусте Цркву.

У супротности са традицијом пређашњих Сабора, учесници овог нису разговарали о важним питањима који урушавају темеље Цркве у контексту нашег времена: “ Ново Доба“, езотерија, масонерија, секуларизам и друго. Ова питања – наводе светогорски монаси, архијереји су избегли у потпуности и тако су отворили врата Цркве верском глобализму .

При завршетку излагања, монах Велике Лавре је изнео поређење између ранијих Сабора Православне Цркве и овог последњег, читањем Окружне посланице Источних Патријараха из 1848. године, која је имала чврст став у одбрани православља, потпуно другачији од става којим одише Посланица Критског сабора потписана од актуелних архијереја.Затим је уследио закључак :

„Када се гази светоотачко предање и уносе измене у веру то је јерес и хула на Духа Светога. Не смемо мењати ништа у нашој вери, својим потомцима је морамо оставити непромењеном“.

На основу питања која су присутни верници постављали, што усмено а што у писаном облику, највише интересовања изазива деловање епископа Логина (Жара), затим непознанице на тему крштења јеретика, однос према онима из црквене хијерархије који су пали у јерес, о спасењу у Православној Цркви итд. Ево неких од одговора на постављена питања:

– Његово Преосвештенство Епископ банченски Лонгин је духовни човек и исповедник, и са канонске тачке гледишта његова одлука о непомињу архијереја палог у јерес је сасвим исправна.

-Јеретичка крштења не треба признати, и ако се упорно намеће нека нова еклисиолошка теорија, чак и ако су и у име Свете Тројице, јер су јеретичка: „Свети Никодим је рекао да је крштење у латина ништавно.Безблагодатно. Ако паписта жели да се врати у православље мора бити крштен погружавањем“. Ипак по једном питању отац Сава прави разлику:  „Можемо разликовати крштење у случају прогона или у околностима које отежавају крштење када се не може поступити канонски и крштење у мирна времена Цркве, када нема потребе да се генерализују ствари , нити да постоје изузеци и погодности, под утицајем учења страних Православној Цркви”.

– „Било је много епископа јеретика. Замислите шта би се десило да их је свет пратио. Црква је тамо где епископ исповеда Истину.“

– „Није потребно бити малициозан или фанатик, како обично о нама говоре, да би сведочили о Богу људима који траже истину“.

– „Ћутање свештеника у црквама, на савести је сваког појединца: „Сабор нас формално обавезује да прихватимо екуменизам. Свештеници не би требало да признају овај Сабор, а преко њега и екуменизам, него да их одбаце”.

– „Позивамо на сазивање Сабора, који би за циљ имао да осуди овај јеретички, Критски сабор.“

-„Што се тиче непомињања јерарха који исповеда екуменизам, речју, делом и потписом (мисли на одлуке Критског сабора), отац Сава је рекао да је то мера којом се штити вера, којом се ограђује од јереси: „Шта треба да уради исповедник? Свештеници који не осуђују и не говоре о јереси која је захватила и највишу црквену хијерархију, притом помињу на својим службама јеретике, заразиће и своје стадо, па ће по угледу на пастира јеретика и стадо постати болесно“. Атонски монаси су се позвали на каноне и појаснили под којим условима може да се прекине помињање надлежних архијереја. У том смислу он је подсетио на 15. правило Двократног сабора Константинополског из 861. године.

– „Бог жели спасење свих. Бог свима даје могућност да се спасy. Јеванђеље каже да они који нису крштени не могу се ни спасити. Господ наш, Исус Христос је дао прилику свима да се крсте у Православној Цркви. И то је Божије дело, а не наше“.

– „Принцип папског примата у Православној Цркви уведен је посредством Митрополита пергамског Јована 3изиуласа, папистичког теолога. У завршним документима потписаним од стране неких епископа који су учествовали на Криту, јасно се виде идеје овог јеретика. Овај принцип заснован на папском примату се такође налази у неким члановима документа „Односи Православне Цркве са остатком хришћанског света „ и један је од разлога зашто је Папа Фрања похвалио Сабор на Криту. (Имајте на уму да су у раду овог сабора, у својству посматрача, учествовали представници Ватикана и неке протестантске секте)”.

– „Овај Сабор је повезан са концептом глобализације, у служби новог светског поретка и Антихриста“.

– „Сабор је креиран од стране ЦИА.“

– Говорио је и о прогону оних који се противе сабору на Криту : „Они који се опиру на правом су путу. Они који га прихватају немају никакву теолошку подлогу за своје деловање. Стога, како немају аргумената па нису у стању да дају конкретан одговор, блате нас и говоре да смо фанатици, екстремисти, расколници. Владика Лонгин је оклеветан иако живи светим животом. „

– „Раскол су створили они који мењају догме .“

– „Наша је обавеза да исповедамо Православље, за то од никога не треба да тражимо благослов.“

– „Ово је епоха када су само православни жртве прогона. Сви остали имају права, само ми не.“

– „И без формалне осуде можемо престати са помињањем архијереја јеретика .“

– „Христос је љубав и Истина. Волети цео свет да, али вођени Духом Истине, а не мењајући Истину да би задобили световну љубав. И по цену тога да вас називају фанатицима, екстремистима или расколницима. Ми морамо говорити Истину из љубави према Христу. „

Наредне недеље светогорски оци ће бити учесници конференција у Пјатра Њамцу (уторак), Јашију (среда), Роману (четвртак), Брашову (петак) и Букурешту (субота). У недељу је планиран њихов повратак у Грчку, у своје манастире на Светој Гори. Румунски старци пренели су поздраве и старца Гаврила Карејског (следбеника оца Пајсија Светогорца, ) старца Јулијана из скита Продром и других отаца, великих атонских духовника, који су одлучни да исповедају Истину Христа ради, у овим временима када се намеће став да је боље ћутати.

Светогорски оци често кажу:

„Ако бисмо ћутали онда, кад наша вера захтева одбрану од јеретика, каквог би онда смисла имало то што толико година живимо на овим гребенима?“

„Догме се не могу појавити на Заједничком тржишту (ЕЕЗ) као што то могу материјална добра.“

Извор: Православље живот вечни