МИСТЕРИОЗНИ ВОЈНИК За њега се Други светски рат завршио 1974. ГОДИНЕ

Након што су САД бациле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки, Јапан се предао и Други светски рат се завршио.

Хиро Онода

Међутим, за неке људе трајао и након тога.

За поручника Хиру Оноду тај рат трајао је још скоро три декаде.

Хиро Онода је имао 22 године када је послат на филипинско острво Лубанг у децембру 1944. године.

Као официр обавештајне службе имао је наређења да саботира непријатељске акције.

Наређено му је да учини све што је у његовој моћи како би омео непријатељске нападе на острво, укључујући и уништавање узлетне стазе за авионе и пристаништа у луци. Наређено му је још и да се ни под којим условима не предаје нити да сам себи одузме живот.

Када су у фебруару 1945. године острво заузеле америчке и филипинске снаге, убрзо је већина јапанских војника погинуло или се предало.

Онода је постао легенда

Онода се са још три војника повукао у брда и џунглу одакле су наставили герилски рат.

Преживели су хранећи се бананама, кокосовим млеком и украденим говедима док су се спорадично обрачунавали са локалном полицијом.

Крајем 1945. године, група је наилазила на летке на којима је писало да је рат завршен и било је наређено свим војницима да се предају.

Након разматрања летака, војници су закључили да се ради по превари и наставили су да се боре.

„Сваки Јапанац је био спреман за смрт, али као официр обавештајац ја сам имао наређења да водим герилски рат и да не умрем. Морао сам да испуним своја наређења, јер сам био војник“, рекао је Хиро Онода.
Пет година касније један од његових сабораца се предао, а други је убијен 1954. године.

Последњи Онодин саборац је страдао у окршају са полицијом када су уништавали залихе пиринча на једној фарми 1972. године.

Онода је остао потпуно сам и постао легенда на острву Лубанг, али и даље.

Прича о мистериозном војнику који одолева предаји привукла је пажњу младог авантуристе Норија Сузукија. Како је Сузуки рекао његов план је да нађе „поручника Оноду, панду и грозоморног Јетија, тим редоследом“.

Њихов судбоносни сусрет десио се 20. фебруара 1974. године. Зачудо они су брзо постали пријатељи.

Сузуки је рекао Оноди да се Јапан брине за њега, али је он одбијао да се преда осим у случају да му то нареди виши официр.

„Тај хипи момак Сузуки је дошао на острво да чује причу јапанског војника. Сузуки ме је питао зашто не желим да одем. Рекао сам му да ћу, ако је рат готов и ако добијем наређење да престанем да се борим, онда ћу отићи одавде. Сузуки је довео мог команданта“, рекао је Онода.

Хиро Онода са родитељима

Сузуки се вратио у Јапан и уз помоћ владе пронашао човека који је био командант Оноди, мајора Јошимија Танигучија, већ остарелог човека који је радио у књижари.

Танигучи је одлетео на Лубанг и 9. марта 1974. године он је званично Оноду ослободио његових дужности, скоро 29 година након завршетка рата.

Три дана касније Онода је предао свој мач филипинском председнику Фердинанду Маркосу и добио опроштај за своје активности током претходне три деценије. Он и његови саборци су убили око 30 људи мислећи да рат и даље траје.

Онода је коначно видео и своје родитеље који су веровали да је погинуо у рату и подигли му споменик.

По повратку у Јапан, Онода је стекао статус јунака, али је ипак одлучио да се пресели у Бразил и да буде сточар.

Деценију касније вратио се у Јапан где је основао школе у којима су деца учила како да преживе у дивљини.

Што се тиче Сузукија, он је остварио два од своја три циља: убрзо након сусрета са Онодом, нашао је џиновску панду у шумама Кине. Међутим, погинуо је у лавини на Хималајима 1986. године док је трагао за легендарним јетијем.

Онода је преминуо 2014. године у 91. години живота.

Извор: Блиц