Поштовани читаоци, пред вама је интервју са новинаром Миодрагом Зарковићем који је током ове године у више наврата боравио у Донбасу у својству посматрача припрема за прве прелиминарне изборе који ће 2. октобра бити одржани у Доњецку и Луганску.
Колега Зарковић се љубазно одазвао нашем позиву да за СРБски ФБРепортер изнесе неколико својих утисака након повратка из његове последње вишедневне посете Донбасу.
СРБски ФБРепортер, 30.9.2016.
***
Миодраг Зарковић
ФБР: Господине Зарковићу, каква је тренутно ситуација у ДНР?
– Много је боље него да су тамошњи људи дозволили да им западни и кијевски насилници кроје капу. Наравно да стање није савршено, на првом месту зато што рат и даље траје. Истина, не оноликом жестином као пре годину или две, али су погранична подручја ДНР-а непрестано изложена артиљеријским нападима украјинских снага, а понегде, као у Јасеноватији на пример, свакодневно се одвијају и пушчани окршаји. Поврх свега тога, осећају се и недаће везане за стварање нове државе: рецимо, неке установе још не дејствују у пуној мери, али то и не треба да чуди, с обзиром на то да је ДНР, као и ЛНР, проглашена тек пре непуне две године, а за успостављање државе ипак је потребно време.
Ипак, уз све набројане тешкоће, грађани ДНР-а и ЛНР-а стоје много боље него што би се очекивало. Усудио бих се да кажем да људи у Донбасу живе боље и срећније, него многи у Њујорку или Паризу које сам имао прилике да видим. И заслужили су! Становници Донбаса су својим животима одбранили своју слободу! Не верујем да би икада трпели онако нељудске услове живота на које су приморани најшири народни слојеви на „цивилизованом“ Западу. А камоли да би пристали на то да им судбином управљају јуришници кијевске хунте.
ФБР: Можете ли да нам приближите мало о каквим се изборима ради у Донбасу? Због чега су они важни?
– Ово је буквално проба локалних избора, који су по Минском споразуму предвиђени да се одрже тек при крају мировног процеса. Доњецк и Луганск не желе да наруше Мински споразум, и због тога ови избори, заказани за 2. октобар и то само у градским општинама Доњецка и Луганска, неће бити пуноважни, већ ће послужити као показна вежба да ДНР и ЛНР итекако поседују способности да спроведу изборе и испоштују вољу грађана. Истовремено, ови пробни избори ће самим кандидатима показати како стоје са поверењем у бирачком телу и какви су им изгледи, па ће до правих избора, који ће бити расписани тек када се за то стекну услови прописани у Минску, имати прилику да поправе своје шансе.
ФБР: Kaкав је однос Русије према ДНР? Осећа ли се подршка велике државе, или је народ препуштен себи?
– Подршка свакако није онолика колику је добио Крим. Зато ми је увек мало чудно када руски званичници говоре да су они морали да поштују вољу народа Крима који је желео да се сједини са Русијом: наравно да то није спорно, али и народ Донбаса жели да се споји са Русијом! Не само да жели, него већ две и по године ратује не би ли одбранио руску сопственост!
Али, упркос свему, подршка Русије се итекако осећа у Донбасу. Она просто не може да се не осећа, пошто је утицај руске културе незадржив. Народ Донбаса, чак и после 23 године које је провео у Украјини, размишља и понаша се препознатљиво руски. Такође, има много људи из саме Русије, али и осталих држава насталих на простору некадашњег СССР-а, који су похрлили у Донбас како би помогли у борби против кијевке хунте. Никако није занемарљива ни хуманитарна помоћ која стиже из Русије, а богами ни привредна сарадња са Русијом од које цео Донбас, иначе рударски и металуршки крај, првенствено и живи.
Тек у Донбасу сам схватио колико је заиста значајно и благородно бити део руског света и руске сфере утицаја. Ако ћемо искрено, то је у данашње време једино јемство против западног мешетарења и насилништва. Сада ми је савршено јасно да би, деведесетих, Срби убедљиво добили све своје тадашње ратове и изашли као несумњиви победници из свих ондашњих недаћа, само да је Русија тада била оно што је Русија данас.
Град Доњецк, Фото: NewsFront
Утолико ми је несхватљивије што се ововековна српска руководства онолико утркују у додворавању Западу, уместо да се сместа окрену Русији. То није само частан и моралан избор, већ је и врло смислен. Поготово је то морало бити јасно Александру Вучићу, који је, да је имао мозга барем упола колико самозаљубљености, лако могао да управо на примеру Донбаса увиди колико је спасоносна подршка Русије. Али не, српске власти су изабрале наставак погубних евроинтеграција и улагивања Западу. Због тога Срби у Републици Српској, или Црној Гори, али и Срби у самој Србији (при чему не мислим само на Косово и Метохију, мада првенствено на њих), могу само да сањају о подршци на коју Донбас може да рачуна у својој борби са фашистичким злом.
ФБР: На какав пријем сте наишли у Донбасу? Да ли се људи интересују за Србију, стижу ли до њих информације о нама?
– Пријем је био такав да се тешко може описати речима. Руси нису људи на прву лопту и у почетним контактима су углавном уздржани, али, када једном прескочите ту ограду, у њима добијате најоданије пријатеље. Тачније, рођаке! Чак и није важно колико они знају о нама или ми о њима. Наравно да је добро да се познајемо што више, али ту блискост која постоји између два народа просто је немогуће игнорисати. Она чак и не зависи од тога да ли они могу на карти света да покажу Србију и да ли ми тачно знамо које све области обухвата Донбас.
За све то време које сам провео тамо, али и у Придњестровљу, имао сам утисак да сам окружен породицом. Напросто сам одушевљен обичним народом, који је ванредно добронамеран. Посебно ми је изненађење било колико су Руси духовити! Ваљда због тога што су оперисани од уображености или надобудности, и знају и умеју и воле да се шале. Укратко, уживао сам и једва чекам да се вратим тамо.
ФБР: Посматрајући прес конференције у ДНР уочили смо да су сви међународни посматрачи избора у ДНР људи од интегритета и угледа, међу којима је било више значајних имена. Какав су утисак из Донбаса понеле Ваше колеге, посматрачи?
– Оно, тачно је да сам као Србин уживао некакву посебну наклоност донбаских људи, и то не само због историјског савезништва, већ и због српских добровољаца којима је Донбас захвалан на помоћи у последње две и по године. Али, остали међународни посматрачи такође су били напросто одушевљени Донбасом. Било их је из Грчке, Немачке, Италије, Финске, и буквално сви су препуни најбољих могућих утисака. Не сећам се да је иједан од њих имао некакву примедбу, осим што су и они сами приметили да су Руси, уопштено гледано, претерано наивни и попустљиви према Западу и Западњацима. То је једина озбиљна примедба свих нас посматрача: да би за Донбас, па и саму Русију, било добро да мање оптерећује себе тиме шта ко на Западу мисли о њима.
ЛНР: Конференција за штампу међународних посматрача из Грчке и Србије
Новинари су нам често постављали питање да ли изборне радње у Донбасу задовољавају некакве „међународне норме и стандарде“, а ми смо сви одговарали да би за њих било боље да не задовољавају, јер су ти „међународни стандарди“ једна преопасна обмана. Надам се да смо успели да им пренесемо поруку да немају разлога да се угледају на средине из којих ми долазимо, јер су у нашим земљама права и воља већине свирепо погажене, и то управо фантомским „међународним стандардима“. Знам да су били шокирани када сам им причао о „међународним нормама“ на северу Космета, где су 2013. године људе уцењивали и дугим цевима приморавали да гласају на противзаконитим локалним изборима, и да су претили чак и самохраним трудницама. Срећа је за Донбас што тамо никоме не пада на памет да спроводи такве „међународне стандарде“.
ФБР: Како по Вашем мишљењу, господине Зарковићу, тече изградња државних институција у ДНР? Који проблеми су решени и шта предстоји још да се уради?
– Као што сам већ рекао, тамо је изградња државе тек почела и наравно да има тешкоћа и неправилности. Али, где па нема?! Која то држава на свету нема корупцију, или одрођену политичку класу, или лажљива гласила? Чини ми се да су у Донбасу те невоље чак и мање него другде, поготово ако имамо у виду да се они и даље налазе у ратном стању. Па, у Доњецку градске службе раде боље него и у једном другом граду који сам обишао! Улице су толико чисте, да буквално можете да једете са асфалта. Поновићу: становници Харлема могу само да маштају о таквој чистоћи.
И још нешто – држава ДНР још није у потпуности изграђена, али друштво и друштвена свест богами јесу. Исто тако и у Луганску. Људи са таквом друштвеном и државотворном свешћу, какву сам видео у ДНР и ЛНР, свакако ће знати да направе снажне државе, само ако успеју да се одбране, као што изгледа да хоће. Нарочито због тога што и они сами знају шта би све ваљало поправити или променити. Тамо је обичан свет далеко живахнијег и отворенијег ума, него на Западу. Много је теже њих слагати или приволети на некакво огрешење, него Западњаке. Уз све рањивости и дечје болести кроз које тренутно пролазе, верујте ми да бих радије отишао да живим у Донбас, него у неку од западних „демократија“.
ФБР: Да ли Вам је било лако да радите у информационом простору ДНР? Да ли су за Вас на територији ДНР постојале тешкоће у добијању информација?
– Иако тамо нисам ишао као новинар, него као посматрач на изборима, ипак сам успевао да одрадим и нешто новинарских задатака, посебно у прикупљању грађе за књигу о Донбасу коју сам почео да пишем. Једино ограничење које сам имао, било је питање моје безбедности. Нисам имао приступа само тамо где су моји домаћини проценили да бих могао да будем животно угрожен, што ће рећи, на првој линији фронта. У сваком осталом смислу, нисам се сусрео ни са каквим препрекама. Ако би неки страни новинар тврдио да му је у Донбасу ускраћена слобода деловања, био бих врло склон да помислим како лаже не би ли придао себи на значају и уграбио мало славе.
