Кајмакчалан – век од велике победе Србије

Низом манифестција ових дана се обележава 100-годишњица битке на Кајмакчалну, а централна свечаност одавања почасти палим српским ратницима у тој бици биће уприличена у четвртак, 16. септембра, у оквиру Спомен комплекса на истоименом планинском врху у Македонији.

Почаст страдалим војницима одаће председник Србије Томислав Николић, уз присуство других високих српских званичника, а потом ће положити венац на Српском војничком гробљу у Битољу и одати почаст војницима страдалим у пробоју Солунског фронта, најављено из амбасаде Србије у Скопљу.

Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе, на самој граници Грчке и Македоније.

Овај, иначе, тешко приступачни врх, због стратешког значаја, био је поприште изузетно сурових борби септембра 1916, у склопу настојања да се пробије линија фронта образованог у залеђу Солуна.

Кајмакчалан, који је у то време био гранична кота Србије према Грчкој, ушао је у историјску, па и митску свест Срба, као једна од кључних великих битака, током борби за повратак у поробљену отаџбину.

Пошто је српска Врховна команда, суочена с масивним надирањем Немачких, Аустро-Мађарских и Бугарских инвазионих трупа, у позну јесен 1915. одустала од идеје да се на Косову пружи одлучан отпор надирућем непријатељу, наређено је одступање пут Јадрана.

У готово немогућим околностима, преко планинских врлети, повлачио се тада читав државни апарат Србије, војска и бројни цивили. Под борбом, у условима сурове зиме, у беспућима, од борби, глади, потпуне исцрпљености, болести, хладноће, страдале су десетине хиљада српских војника и цивила.

Пошто савезници нису организовали прихват Срба јужно од Скадра, код Сан Ђовани ди Медуа (данас Шенђин) и Љеша, одступање је настављено на југ, пут Драча, углавном под леденом кишом, преко глиба и муља, разливених баруштина, река, у колони по један.

Извор: Магацин