Западни медији као НАТО-америчка ратна машинерија

Вест да је Хашки трибунал у пресуди Радовану Караџићу ослободио кривице Слободана Милошевића оптуженог за најгоре злочине, геноцид, протекла је без пажње медија на Западу. Ни Би-би-си ни Си-ен-ен то нису објавили. Гардиан је имао кратак коментар.

Такав наступ западних медија је разумљив. То би објаснило много тога како владари света владају.

Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) је у пресуди ослободио покојног председника СР Југославије, Слободана Милошевића, за ратне злочине почињене током рата у Босни 1992-95, укључујући масакр у Сребреници.

Став суда сакривен у  пресуди на  2.590 страница , руши пропаганду која је „оправдавала“ НАТО за нелегални напад на СР Југославију 1999. године.

Милошевић је умро од срчаног удара 2006. године у својој ћелији у Хагу, бранећи се од лажног суђења од стране америчког измишљеног „међународног суда“. Његов живот би можда био и спасен да су амерички званичници на време јавили, јер су стално пратили његово здравствено стање, недавно је Викиликс открио.

Милошевић је био жртва ратне пропаганде којa данас ради као бујицa преко наших екрана и новина и доноси велику опасност за све нас. Он је био прототип демона, оцрњен од стране западних медија као „балкански касапин“, који је одговоран за „геноцид“, посебно у сецесионистичкој српској покрајини Косово. Тадашњи премијер Тони Блер је упоредио догађаје са Холокаустом те је и захтевао акцију против „новог Хитлера“.

Дејвид Шефер, амерички амбасадор на слободи за „ратне злочине“, изјавио је да чак „225.000 албанских мушкараца старости од 14 до 59 година“ може бити убијено од стране Милошевићевих снага.

То је било оправдање за НАТО бомбардовање, на челу са Бил Клинтоном и Блером, у којем је погинуло хиљаде цивила у болницама, школама, црквама, парковима и телевизијским студијима. Уништена је готово сва привредна инфраструктура у Србији.

Било је очигледно идеолошки, на злогласној „мировној конференцији“ у Рамбујеу у Француској, да се Милошевић суочи са Медлин Олбрајт, америчким државним секретаром, a којa је требало да се осећа срамотно са својом изјавом да је смрт пола милиона ирачке деце „вредело“.

Олбрајтова је ставила „понуду“ Милошевићу коју ниједан национални лидер није могао да прихвати. Осим ако би пристао на страну војну окупацију своје земље, са окупатором „ван правног система“, па до неолибералног „слободног тржишта“, због којег је Србија била бомбардована. Ни ово медији нису објавили, јер је циљ био да се сломи у Европи независна „социјалистичка“ држава.

Када је НАТО почео бомбардовање, дошло је до стампеда косовских избеглица које беже „од Холокауста“. Када је било готово, међународни полицијски тимови дошли су на Косово како би вршили ексхумацију. Еф-би-ај није успео да пронађе ниједну масовну гробницу. Шпански форензичари су урадили исто.

НАТО-напад је био манипулаторски и ратни злочин.

Америчке хваљене „прецизне навођене“ ракете гађале су све, само не војне, него цивилне циљеве, укључујући студио Радио-телевизије Србије у Београду.  Шеснаест људи је убијено, а што је Блер описао као место „команде и контроле“.

У 2008. години, тужилац Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Карла дел Понте, је открила да је вршен притисак да се не истражују НАТО-а злочини.

Ово је био модел за наредни инвазију Вашингтона у Афганистану, Ираку, Либију и, потајно у Сирији. Сви злочини спадају под Нирнбершке стандарде, а све то зависи од медијске пропаганде.

Промоција Блера и његових ратова од стране Гардијана и исценираних лажи, те како Садам Хусеин поседује непостојеће оружје за масовно уништење преко Обзервера и Њујорк тајмса, и владине пропагандне машинерије Би-би-си-ја.

На врхунцу бомбардовања СР Југославије, на Би-би-си-ју у емисији Кирсти Ворка гостовао је генерал Весли Кларк, командант НАТО-а. Српски град Ниш је управо бомбардован америчким касетним бомбама убивши жене, старце и децу на тржници и болници,  Ворк није поставио ниједно питање о томе, или о неким другим цивилним жртавама.

Остали су били више безобразни. У фебруару 2003. године, дан након што су Блер и Буш запалили Ирак, политички уредник Би-би-сија, Ендрју Мар је са усхићењем саопштио својим гледаоцима да ће Блер „заузети Багдад без крвопролића и да ће на крају Ирачани славити“.

И на те изјаве изгледа да је „коначно у праву“.

Данас, са милион мртвих и рушевинама земље, интервјуе Мара, предлажу од стране америчке амбасаде у Лондону.

Марове колеге сада као постројени изговорају Блерове изјаве. Вашингтонски дописник Би-би-сија, Мет Фреј, је рекао да „нема сумње да је жеља да се донесе добро, како би се америчке вредности прошириле у односу на остатак света, а посебно на Блиском истоку, те да је сада све повезано са војном силом.“

Оваква пропаганда и подршка Сједињеним Државама и њеним савезницима, досеже дубоко у раду западне журналистике. Тако се и за данашњу катастрофу у Сирији искључиво окривљује Башара ал-Асад, за кога су се Запад и Израел већ одавно договорили да га свргну, не из стварно хуманитарних разлога, него да би консолидовали израелску силу у региону.

С друге стране терористи наоружани од стране САД, Британије, Француске, Турске и њихових „коалиција“ служе овој сврси. Они су ти који достављају пропагандни материјал за вести у САД и Европу, и обезбеђују приступ новинарима и гарантују једнострану и „непристрасну“ покривеност Сирије.

Град Алеп је у вестима. Већина читаоца и гледалаца неће бити свесна да већина становника Алепа живи у западном делу града под контролом државе и сиријске војске. Они свакодневно трпе артиљеријске нападе од стране терориста, а што нема у западним вестима.

Дана 21. јула, француски и амерички бомбардери напали су село у провинцији Алепо, убивши 125 цивила. Ово је само објављено на 22. страни Гардиајана и  није било фотографија.

Како су направили џихадисте у Авганистану 1980-их година као оружје против СССР -а, данас САД раде нешто слично и у Сирији. Као и авганистански муџахедини, сиријски побуњеници су амерички и британски војници. Многи се боре за Ал Каиду и њене варијанте. Неке, као што је Нусра Фронт, су преименоване у складу са америчком осетљивошћу због 11. септембра. У основи их покреће Ција широм света.

Непосредни циљ је да се уништи влада у Дамаску коју већина Сиријаца подржава, или бар подржава због заштите. Дугорочни циљ је да се избаци Русија као играч на Блиском истоку као део НАТО рата против Руске Федерације.

Попут Милошевића, Путин је сада Демон број један. То је био Путин, онај који је оборио малезијски авион изнад Украјине.

Наслов: „Што се тиче мене тиче, Путин је убио мог сина.“ Нису потребни докази.

То је Путин, онај који је документаво да је Вашингтон одговоран за рушење изабране владе у Кијеву 2014. године те наредно кампању терора фашистичких милиција против руског становништва у Украјини. То је резултат Путинове „агресије“.

Спречавање да Крим постане ракетна база НАТО и заштита руске популације који су гласали на референдуму да се поново придруже Русији су више примера Путинове „агресије“.

У САД.у и западним медијима, анти-руска кампања је унапређена до виртуелне реалности.

Џон Пилгер,

Восток, РТ

Извор: Восток