ГЛАСНИК КиМ број 114, 18. јун 2002. године
ДРЖАВА ИМА ПЛАН ПОВРАТКА, АЛИ НЕ И ОПСТАНКА
Безбедност на Косову и Метохији поправила се само кроз бројке. У стварности још нема слободе кретања јер и посланици Коалиције „Повратак“ на седнице мултиетничке скупштине долазе у блиндираним колима. Ипак, повратак мора почети што пре, и ако може одмах. Ако се 800.000 Албанаца вратило за два месеца, а за три године између 200.000 и 300.000 Срба није, међународна заједница мора да помогне Србима и осталим народима са Косова и Метохије повратак и живот на вековним огњиштима. Поверења српске заједнице у представнике УНМИК-а и КФОР-а за сада нема јер ни након три године није учињено много на сазнању шта се догодило са несталим лицима, нити су ухапшени починиоци злочина, чуло се између осталог на синоћној трибини „Косово – стара Србија – страдање, истрајавање и повратак“ организованој у Етнографском музеју у Београду, у оквиру циклуса трибина посвећених Косову и Метохији у организацији Савезног секретаријата за вере.Пред више од 200 грађана, махом избеглих са Косова и Метохије, говорили су Небојша Човић, председник Координационог центра савезне и републичке владе за Космет, Ендрју Витли, шеф канцеларије УНМИК-а за повратак, свештена лица из косовских манастира, као и Срби повратници, који су се прошлог августа вратили у Осојанску долину.
На моменте напета трибина, јер су из публике тражени конкретни одговори на питања – шта је са 1.300 несталих и киднапованих, зашто се хапсе „чувари“ моста у Митровици, зашто се повратак заказује за крај лета када нема пуно времена за обнову кућа, почела је документарним филмом о судбини деце у кампу манастира Студеница.
Небојша Човић је између осталог истакао да је Косовска Митровица као мултиетничка погрешно интерпретирана у јавности као последњи бастион одбране Срба. Он је казао да је влада, као што је обећано прошлог лета, обезбедила грађевински материјал за нове куће за повратнике у Осојане али да се жели потпуна јавност и транспарентност повратка.
Ендрју Витли је изнео податке да се према проценама УНХЦР-а око 4.000 људи вратило, али углавном „тихо“ и без помпе. Присутни грађани нису прихватили тај податак. Гојко Ђурић, повратник у Осојане, рекао је да се тек 127 Срба за три године вратило у своје домове. Он је као проблем живота у местима у окружењу навео криминал и игнорантски однос представника међународне заједнице.
Јована Баљошевић, наставник енглеског у Осојану, говорила је о непостојању средњих школа или факултета за децу, слабој социјалној помоћи која се дели по стандардима УНМИК-а, немогућности гледања програма српских ТВ станица, читања новина на матерњем језику. Ипак, она је рекла да су нада и вера у повратак других Срба у градове и села начин да први повратници остану и не оду по други пут и то заувек.
Правно-политички аспекти косовско-метохијске садашњице
Осојане улива танку наду да је повратак Срба на Косово и Метохију могућ. Али храброст 126 житеља овог села да живе у потпуној изолацији није безгранична. Уколико УНМИК не створи услове за организован повратак на Космет Осојане може постати неуспели експеримент међународне заједнице.
Саветник председника СРЈ др Слободан Самарџић на трибини о правно-политичким аспектима косовскометохијске садашњице у Етнографском музеју рекао је да наша држава има план повратка, али не још увек конкретно разрађен и план опстанка Срба.
Повратак без конфликта
– УНМИК има још неколико месеци да у пракси покаже хоће ли омогућити повратак Србима. Одлагање донаторске конференције показује да у међународној заједници не постоји добра воља да се финансира обнова кућа и инфраструктуре у местима у која би се вратили Срби. За школе, здравство, кредите за малу привреду потребне су велике инвестиције. Зато други део плана који подразумева опстанак још није разрађен – истакао је Самарџић.
Потпредседник Координационог центра за Космет проф. др Бранислав Крстић констатује да представници УНМИК-а не прихватају план повратка Срба у 24 групације насеља. Крстић сматра да Осојане није срећно изабрано за повратак, јер лежи на великим залихама угља чија се експлоатација очекује за 10 до 15 година.
– Морамо дати предност градовима, јер се не може градити мултиетничко друштво на Божјацима где наши људи једва опстају. До сада се за повратак у Пећ пријавило 128 породица, у Исток 116. Двадесетак професора универзитета жели да се врати у своје станове у Приштини – каже Крстић.
Одговарајући на ове примедбе, Ендрју Витли, шеф УНМИК-а за повратак расељених лица, истиче да они нису одбили план Центра, али да је међународна заједница заинтересована пре свега за квалитет повратка Срба у своје домове на Косову и Метохији и да је немогуће држати се неког конкретног плана јер је основни циљ да се избегне свака могућност конфликта.
– Атмосфера се на Косову променила у последњих шест месеци. Ниједна област није искључена из повратка, али се мора водити рачуна да због већег броја повратника не избије конфликт. Зато интерно расељена лица не треба да чекају дозволу УНМИК-а да се врате. Наше је да им обезбедимо сигурност – објаснио је Витли.
Чак 30 хиљада захтева
УНМИК ће, истакао је Витли, поштовати право на приватно власништво, а то се подједнако односи и на повратак у градове где се мора решити питање узурпиране српске имовине.
Представник УНМИК-а признаје да је међународна заједница на почетку на Косову и Метохији чинила грешке, али је додао да се ствари поправљају. У Дирекцију за стамбена питања УНМИК-а стигло је 30 хиљада захтева за повратак српске имовине. Захтеви су се споро решавали, али Ендрју Витли каже да је добио обећање косовско-метохијске владе да ће се поступци убрзати.
За Драгана Чавића, потпредседника Републике Српске, Косово и Метохија је пораз политике међународне заједнице. „Мора се инсистирати на доношењу имовинских закона и при том користити већ испробано искуство у Босни и Херцеговини. Влада Србије би могла да размишља и у правцу формирања једног министарства које би се бавило повратком расељених на Космет“, предложио је Чавић.
Слободан Самарџић каже да су правни оквир и косметска стварност опречни и да су многа права предвиђена Резолуцијом 1244 само „мртво слово на папиру“.
– Космет се не може бранити без људи. Нејасни су многи потези УНМИК-а и политика која се спроводи преко медија који отворено говоре о Косову као држави – додао је Самарџић.
Професор Правног факултета др Коста Чавошки истиче да господар закона није онај који га доноси, већ онај ко га примењује. „Ситуација на Космету је гора од окупације, јер реч старатељство која се користи наводи на то да је Косово некад било колонија“, истакао је он, критикујући владу Србије што не издваја више новца за повратак Срба.
Када је у питању стратегија државе према Косову и Метохији, треба следити пример Стојана Новаковића, академика и угледног научника, који је, када је требало, слао комите у Македонију. „Морамо да притиснемо обе владе да се што већи број људи врати, макар не живели сви у прво време у својим кућама, из којих су отишли“, предлаже Чавошки.
Тамна предвиђања Косте Чавошког се своде на то да ће САД за три године одвојити Црну Гору, чиме ће Косово добити независност.
– Зато саветујем нашу владу да ништа не потписује када је у питању статус Космета. Пример Гибралтара је врло илустративан. Енглеска не враћа Шпанији пола квадратног километра ове стене, иако су обе земље у НАТО-у и Европској унији. Разлог је једноставан. Шпанија је миром у Утрехту 1713. године писменим документом Гибралтар уступила Великој Британији – каже Чавошки.
Нови попис споменика културе на Космету
Професор Бранислав Крстић указао је на двоструке стандарде када је у питању примена Хашке конвенције из 1954. године. „Јединствен је пример у свету да је негде као на Космету од доласка међународних снага оштећено, опљачкано и порушено 110 цркава и манастира који су истовремено и споменици културе по свим критеријумима УНЕСКО-а.
Када смо затражили од француских мировних снага да у свом сектору сниме стање светиња СПЦ-а, добили смо одговор да то не могу да учине без одобрења косметског министра културе, који припрема нови попис споменика од културног значаја. Не могу да схватим да високи представник УНМИК-а господин Брејнсоу на све то даје објашњење да је Хашка конвенција суспендована на Космету“, истиче др Бранислав Крстић.
М.П.
