Европски демографски геноцид или зашто ће ислам победити

Као научна фантастика може да изгледа чињеница, да број смртних случајева премашује број рођења, али је то сад већ реалност Европе. И тек што се десила. У Европи 2015. године, рођено је 5,1 милион деце, а умрло је 5,2 милиона особа, што значи да први пут у модерној историји Европска Унија бележи негативан природни прираштај. Подаци су стигли од Еурстат-а (статистичке агенције ЕУ), која од 1961. године, пребројава становништво Старог континента. Дакле, званични подаци.

Ова промена је оно што је демограф Дејвид Колеман описао у својој студији под насловом „Immigration and Ethnic Change in Low-Fertility Countries: A Third Demographic Transition“. Суицидна стопа наталитета Европе, заједно са мигрантима који се убрзано умножавају, трансформисаће европску културу. Опадајући природни прираштај рођених Европљана, коинцидира  у ствари са институционализацијом ислама у Европи, и реисламизацијом њених муслимана.

2015. године, Португал је заузео претпоследње место у ЕУ по наталитету (8,3 рођених на 1000 становника), и забележио је негативан природни прираштај од 2,2 на 1000 становника. И која је земља са најнижом стопом наталитета у ЕУ? Италија. Од „бејби бума“ 1960-тих, у земљи која је била позната по својим многобројним породицама, стопа наталитета је више него преполовљена. У 2015. години, број рођених је опао на 485.000, најнижи од стварања модерне Италије 1861. године.

Земље источне Европе бележе најтеже губитке у становништву у модерној историји, док је Немачка претекла Јапан као земља у којој је стопа наталитета најнижа у свету, када се прави просек за последњих пет година. У Италији и Немачкој, губици су посебно драматични – 2,3 процента и 2,7 процената.

Поједине фирме нису више заинтересоване за европско тржиште. Kimberly-Clark, фирма која производи пелене, одустала је од великог дела тржишта Старог континента, зато што више није привлачно. У међувремену, фирма Procter & Gamble, која производи пелене Pampers, бацила се заједно са Kimberly-Clark на бизнис будућности – пелене за старе особе.

Европа постаје седа – може се осетити сва туга једног света који је сам себе прогутао. Земље ЕУ су 2008. године, забележиле рођење 5.469.000 деце. Пет година после било је 5.075.000 – пад од неких шест процената. Стопе плодности су у паду у земљама са економским проблемима, попут Грчке и Италије, али такође и у земљама које су пребродиле финансијску кризу као што су Аустрија и Норвешка.

Као што је недавно рекао Лорд Сакс, „пад стопе наталитета може да наговести крај Запада“. Европа постаје све старија, и не обнавља своје генерације, већ радије прихвата огроман број емиграната који долазе са Блиског истока, Африке и Азије, који замењују европске староседеоце, доносећи са собом културу са вредностима које су радикално другачије у односу на пол, науку, политичку моћ, културу, економију, и на однос између човека и Бога.

Прогресивци и присталице лаичке државе склони су да игноришу значај демографских и културних питања. Зато најважнија упозорења долазе од појединих хришћански лидера. Први који је указао на ову тенденцију био је велики италијански мисионар отац Пјеро Гедо, који је објаснио, да ће услед пада наталитета и религозне апатије „пре или касније ислам задобити већину у Европи“. За њим су кренули остали, као либански кардинал Бешар Раи вођа источних католика, који се равнају према Ватикану. Раи је упозорио, да ће „ислам освојити Европу вером и наталитетом“. Аналоган аларм је упутио један други кардинал Рејмонд Лео Берк.

У оквиру једне генерације, Европа ће бити непрепознатљива. Сада Европљани све више схватају да је идентитет њихове властите цивилизације угрожен, пре свега, од једног неодговорног либерализма – једне идеологије која под изговором слободе, жели да деконструише све везе које повезују човека са његовом породицом, пореклом, послом, историјом, религијом, језиком, нацијом, слободом. Све ово изгледа да произилази из једне инерције која не брине да ли ће Европа успети или подлећи, да ли ће наша цивилизација нестати, повучена на дно етничким хаосом, или надвладана новом религијом која је дошла из пустиње.

Како објашњава један чланак у Washington Quarterly, фатални сусрет између опадајуће стопе наталитета и напредовања ислама већ има важне последице. Европа је постала инкубатор тероризма; створила је нови отрован антисемитизам; доживљава политичко померање ка екстремној десници; видела је највећу кризу управљања у ЕУ; присуствује преоријентацији спољне политике након свог повлачења са Блиског истока.

Демографски суицид није само пука констатација, већ чини се, жељено стање. Европско ксенофилно грађанство које сада контролише медије и политику изгледа да је прожето снобовским расизмом и мазохизмом. Оно је окренуло леђа вредностима своје јудео-хришћанске културе, и повезује их са једним романтичним и халуцинантним погледом на вредности других култура. Жалостан је парадокс да Европљани сада увозе велики број младих са Блиског истока, како би компензовали властите животне изборе.

Агностичан и стерилан континент – лишен своје сакралности и деце јер их је прогнао – неће имати снаге да се бори или асимилује једну цивилизацију коју чине млади и фанатици. Неспособност супротстављања блиској трансформацији изгледа да иде у прилог исламу. Је ли то оно чему присуствујемо ових последњих дана лета?

Извор: НСПМ