АКАДЕМИК КАПЛАН БУРОВИЋ: Балшић, семантика, етимолигоија, политика

Наш познати историчар, академик, проф. др Владимир Ћоровић, у његовој књизи ИСТОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА, пише: “Балшићи, чије је порекло, судећи по презимену, романско, односно влашко….” Није само Академик Ћоровић који претендира да је презиме ове наше феудалне породице влашко, али ниједан од њих до данас није нам то доказао.

Балшићи су једна од најпознатијих властељинских породица Црне Горе, који су се афирмирали као властелини још под заставом Душана Силног. Распадањем душановог царства, они су у Црној Гори узели сву власт у своје руке и владали ту све до пада Црне Горе под власт Млетачке Републике. Они су били и у родбинским односима са владарима Србије: први Балшић из ове династије, Ђурађ I, био је ожењен Милицом, кћерком српског краља Вукашина Мрњавчевића, док је Ђурађ II Балшић-Стразимировић био зет Лазара Хребељановића. Његов син Балша III, пошто је умро без мушког наследника, оставио је Црну Гуру своме ујаку Стевану Лазаревићу, сину Кнеза Лазара, погинулом у Боју на Косово 1389. године.

Албанци не само што албанизирају презиме ове породице у БАЛСХАЈ, које нема никакве историјске базе, већ и претендирају да су били Албанци, па и Црна Гора – да је била Албанија све до самог врха Ловћена. Тако и Академик Чабеј претендира да су Балшићи Албанци. Покушао је да им и презиме направи албанском етимологијом. Пошто је претрпео неуспех, избацио је њихово презиме из његових студија. Тако, у тому II (А-Б) његових студија нема ни трага о њима. Апсолутно их нигде не спомиње. Али, ако их је он избацио и тако се у ћутњи помирио са научном истином, нису их избацили остали Албанци, који нам, на бази тога, претендирају да је Дукла-Зета-Црна Гора била албанско-црногорска држава.

Лично име Балша било је (па и данас је!) у употреби код Црногораца и Херцеговаца од памтивека. Балша се звао и син Хрвоја Вукчића, господара Херцеговине управо у време владања Балшића Црном Гором. Полазећи од тога, ја мислим да лично име БАЛША потиче од скраћенице имена Батрић, које је јако распрострањено и данас међу Црногорцима: Батрић>Бало>Бал-шо>Балша>Балшић. Као што имамо: Иван>Ило>Илић и др. Од БАТРИЋ имамо и један други развој: Батрић>Бајо>Бајко. Наш Бајо Пивљанин је један од најпознатих хајдука Херцеговине.

Од личног имена Балша створени су и топоними, па сигурно и име села, на данашњој граници Црне Горе са Албанијом, одакле и потичу Балшићи.

Треба знати да у време властелина Балшића Албанци су још увек чучали у Арбнији, испод реке Дрим. Ретко је који од њих номадио преко лета у пределе Црне Горе, изнад Дрима, са својим козама. Један докуменат из средине XIII века сведочи да на обалама Скадарског језера „Албаненсес не хабеант хиберна„ (Албанци немају зимовалишта).

А из једног другог документа, који носи датун 17. јануар 1386, видимо да су се ови Балшићи и поносили својим српским пореклом и родбинским везама својих „славних предака Симеона Немање и Саве“, како пише Ђурађ II Стразимировић Балшић, који је владао Црном Гором и столовао у Скадар, где је ковао и свој новац са српским натписом.

Албански језик, до тада, није познавао слова, док пределима, настањеним Албанцима, до тада испод реке Дрим, управљали су страни феудалци, јер албански народ, живећи номадским животом, у то време још није стигао да створи своју феудалну господу.

Извор: Искра