Опростите, браћо и сестре, што вам ја неуки и полуписмени, мало по мало па досадим неком својом причом! Ако чувам ово у себи, плашим се да не издам Бога и Свето Православље; ако кажем, може бити да отварам прозор, кроз који може да ме напусти Благодат, коју сад доживљавам од Свете Тајне Причешћа у Љуљацима. Неки говоре да „нема благодати код Вл.Артемија“, а ја би да им помогнем, барем да размисле кад суде о ономе о чему само Бог може судити!?
Моја је прича следећа: Већ неко време после критског сабора, чини ми се (бар у мом окружењу) да они истомишљеници са сајта „борба за веру“,више нападају Вл.Артемија него сами екуменисти. Не знам шта их то тера у последње време, али од обилних прича почела је и у мени да ради сумња и да се питам:“да ли сам ја можда у прелести, што толико подржавам Вл.Артемија… Да ли требам ићи неким средњим путем којим ови иду…и тако то?“
Набацили су ми неке информације, које су јасно полуистините, али су испремазане разним фарбама, и да нисам боравио у манастирима на Косову, док је владика био доле, и да не знам да је ИСТА БЛАГОДАТ и сад у егзилу, и ја би скроз поверовао овим критикама (да тако кажем).
Пошто сам кроз живот научио да за све важне ствари принесем личну молитву Господу ,ДА МЕ ОН УМУДРИ И ПОКАЖЕ МИ ПРАВИ ПУТ, ЈЕР, ЈА САМ СЛАБ И НЕУК…дошла ми је мисао тиха и умирујућа, да се и овај пут помолим у Цркви, пред Иконом Св.Преображења, у себи овако:“Господе! Ти све мериш и све знаш, и Ти не желиш смрти грешнику, и ако сам ја одавно заслужио пакао… нисам достојан да ти се обраћам овако, због мојих прекомерних нечистих мисли, и због злоупотребе милости Твоје…али,молим ТЕ,покажи ми још овај пут кога да слушам, а знак нека ми буде овај: ако ми допустиш да се сутра (оданије Преображења) причестим у Љуљацима, нећу више ни трунчицу сумњати у став Вл. Артемија, ако ми не допустиш (а то ми се дешавало у животу) на Теби познати начин, ићи ћу овим „средњим путем“, и бићу уздржан од случаја Рашко-Призренске Епархије у егзилу“…
Треба напоменути да сам месец-два био у некој духовној чамотињи, малаксалости, мрзовољи, имао болове у пределу кичме!…Како сам ово реко У МИСЛИМА (да онај не умеша прсте), тако сам осетио неки Мир Божји, и опуштеност мишића. Чврсто сам одлучио,да ћу се понашати онако како ми Господ покаже сутра. Често пута сам у животу, имао тешка искушења пред Св.Причешће, а сад, како сам устао у рану зору, све ми нешто лако ишло, и молитве, и пут (70км), и св.Литургија (без вртоглавице, јер ми се кад сам на води снижава притисак). Богу хвала што се и погодило да о.Варсануфије (мој духовник) служи св.Литургију, и дао ми је повећи ЗАЛОГ, као да је знао да ми треба, као ПЕЧАТ на моја претходна дешавања, и на коначну одлуку за будућност.
Остало се не може речима описати, јер, свака реч је мала, када би се употребила у описивању Неописивог…моје стање сада не бих дао ни за шта на свету, и могу само у себи рећи: ЕВО ДАНА КОГА СТВОРИ ГОСПОД И ЗА КОЈИ ВРЕДИ И ЖИВОТ ДАТИ! ДА ЛИ У РАЈУ МОЖЕ БИТИ ЛЕПШЕ ОД ОВОГА? ДА ЛИ ЈЕ ЗА СРЕЋУ И РАДОСТ ДОВОЉНО САМО ТИ,ГОСПОДЕ И ТВОЈЕ СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ, ПА МАКАР И ВЕЧНО БИО ОВДЕ И ОВАКО? САДА МИ ТРЕБА САМО САМОЋА, И ДА УМИЛНО ПЛАЧЕМ ОД СРЕЋЕ И ДА ТИ ПЕВАМ ГОСПОДЕ БОЖЕ НАШ!!!
ВРАТИО СИ МИ РАДОСТ (БЕСПЛАТНУ БЛАГОДАТ), КОЈУ САМ ОСЕЋАО КАД САМ БИО ПОЧЕТНИК НА ПУТУ КА ТЕБИ, И КОЈУ САМ ДУГО ГОДИНА ЧЕКАО, ЈЕР САМ ЈЕ ЗБОГ НЕМАРЉИВОСТИ ИЗГУБИО!…ОВО ОДАНИЈЕ ПРЕОБРАЖЕЊА ПАМТИЋУ ЦЕЛОГ ЖИВОТА, ЈЕР САД СИГУРНО ЗНАМ КОЈИМ ПУТЕМ ДА ИДЕМ, И КО ЈЕ ПАСТИР ДОБРИ,И ВЕРНИ ЧУВАР СВЕТООТАЧКОГ ПРЕДАЊА!…
А, браћи и сестрама могу само поручити,тихо, без убеђивања: не гађајте се на Владику Артемија и његове верне Синове, можете (несвесно) ПОГОДИТИ ХРИСТА!?
„Срби, народ мој, Христов народ а не папин“- „Помози Боже,да се Срби: Обоже, Сложе и Умноже“
„СВЕ ЗА ХРИСТА – ХРИСТА НИ ЗА ШТА“, ТРИ СУ СРБСКА СУНЦА ДАЛА НАМ ОВО И НА ЊИХОВОМ ПУТУ ВИДИМ ВЛ.АРТЕМИЈА. Амин.
(свегрешни Ивица Т.) IC XC NIKA
