Св. владика Николај: НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ!

НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ.

„НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ“ је СЕДМА БОЖИЈА ЗАПОВЕСТ по реду од ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ које нам је Господ дао на Синају преко Мојсија. У наставку текста прочитајте шта значи седма Божија заповест у тумачењу владике Николаја Велимировића.

Не чини прељубу.

А ово значи:

Немој имати незакониту везу са женом. Заиста, у овоме су животиње послушније према Богу, него многи људи. Јер животиње се везују међу собом тачно у оно време и онако, како им је Творац њихов предодредио. А многи људи не познају ни време ни начин те везе између мушких и женских. Разум је њихов затупљен од блуда, те они не разликују закониту везу са женом од незаконите као што болестан човек не разликује слано од киселог. Зато ћете често чути од прељубочинаца овако правдање свога греха.

– Па то је сасвим свеједно, своја жена или туђа, одређено време или неодређено. Свеједно.

Баш онако исто као што би рекао човек у врућици кад му ставите на језик најпре со, па онда паприку, па онда шећер:

– Шта то је све једно и исто. То нису различите ствари. То је једна иста ствар, са једним и истим укусом.

Да је свеједно живети законито и незаконито не би Бог ни заповедао преко Мојсеја народу израиљском, да не чини прељубу.

Прељубочинство разорава човека телесно и душевно. Прељубочинци обично искриве се као гудало, и пре старости, и завршавају свој живот у ранама, мукама и лудилу. Најстрашније и најгадније болести, за које наука зна, јесу болести које се множе и разносе по човечанству прељубом. Тело прељубница постане у болести као једна смрдна бара, од које свак бега са запушеним носом и великим гађењем.

Но, бар да се све зло завршује са оним, који зло чине, ствар би била мање ужасна. Али ствар је преужасна, када се помисли, да деца прељубочинаца наслеђују болести својих родитеља: синови и кћери, па чак и унуци и праунуци. Заиста болести од прељубе бич су за људе као филоксера за винограде. Од тих болести човечанство је уназађено, дегенерисано, више него ма од којих других.

Слика је довољно страшна, кад се имају на уму само телесне муке и ругобе, телесно гнилење и распадање од блудних болести. Но слика је тек потпуна и тек страшна до цепања нерава, када се уз телесну ругобу дода и ругоба душевна, као последица истога блудног зла. Од тога зла када се уз телесну ругобу дода и ругоба душевна, као последица немоћи код човека ослабе и растроје се. Болесник изгуби оштрину и дубину и висину мисли, коју је имао пре болести. Постаје блесав, муцав, сметен, забораван и стално заморен. Престаје бити способан за ма какав озбиљан посао. Изгуби карактер и одаје се свим могућим пороцима. Одаје се лако пијанству, сплетки, лажи, крађи и злочину, сваке врсте. Развије се код њега страшна мржња свега доброг, честитог, светлог, молитвеног, духовног, божанског. Он мрзи добре људе, па се стара свом силом, да им напакости, да их упрља, увреди, оцрни, оклевета. Као прави човекомрзац он је у исто време и богомрзац. Он мрзи све законе, и људске и Божије, зато он мрзи и све законодавце и законочуваре. Он је гонилац реда, поретка, добра, карактера, светиње и идеала. Он је прави отров друштва, који гнили и заудара, као ружна бара и трује сву околину. Његово је тело гној, и његова је душа гној.

Ето, браћо, зашто је Бог, који све зна и све предвиђа, издао заповест против прељубе, против блудног живота, против ванбрачне везе међу људима.

Нарочито омладина народна треба да се склања и чува овога зла ко од отровног змијињака. Јер онај народ нема будућности, у коме се омладина преда распусном и незаконитом телесном животу. Такав народ имаће све богаљастија, тупоглавија и немоћнија поколења са временом, док најзад не постане плен јендога здравијег народа, који ће доћи, да их потчини себи.

Ко уме да чита прошлост људи и народа, може се довољно научити, каква страховита казна постиже прељубочина племена и народе.

У Светом писму описује се пропаст два града, Содома и Гомора, у којима се није могло наћи ни десет праведних и чистих људи. Пустио је Бог зато огњену кишу са сумпором, те су оба града одједном затрпана као у гробу.

У Јужној Италији постоји и сад место, звано Помпеја, негда богат и раскошан град а сада једна жалосна рушевина, на коју се људи скупљају да виде и да уздрхте душом од страха и ужаса. А судба је Помпеје укратко оваква:

Богатство је довело тај град до тако раскалашног и блудног живота, какав се ваљда у свету није запамтио. И дошла је казна Божија изненада. Једнога дана провали се планина Везув, и вулкан избије из те провале, и огњена киша са пепелом и сумпором почне да засипа град Помпеју са свима њеним житељима, док је није засула високо изнад кућа, као што се један мртвац у гробу засипа.

А народима здравим у том погледу Бог даје свако добро у изобиљу. Сви сте чули, да је народ енглески данас у свету први по богатству, реду, законитости и просвећености. Зашто је Бог дао тако много добра томе једном народу? Из повише разлога. Ево овде само једног, а то је морална чистота, морално здравље енглеске омладине. Када се у Енглеској регрутују младићи за војску не нађе се на сто више од двојице, који су имали недозвољене везе са женом. И Енглези се увек жале, зашто се нађу и та двојица на стотину, и старају се, да не буду ни два млада човека у стотину нечиста. А помислите, браћо, како је то код других народа! Помислите и сами реците, да ли Провиђење неправо ради, када јендом народу, морално чистијем од других народа, даје више здравља, мира, богатства, среће!

Нека вам Бог Свемогући помогне, браћо, да не залутате на клизав и опасни пут прељубодејства. Нека ваш анђео хранитељ чува мир и љубав у дому вашем.

Нека Мајка Божија надахне ваше синове и кћери својим божанским девичанством, да би тела и душе њихове биле неупрљане грехом но чисте и светле, да би се Дух Свети могао настанити у њима и оплодити их само оним што је божанско, што је од Бога. Амин.

владика Николај Велимировић